Naučnici oživeli crva nakon 46.000 godina provedenih u permafrostu

Naučnici su oživeli crva koji je bio zamrznut pre 46.000 godina — u vreme kada su vunasti mamuti, sabljozubi tigrovi i džinovski losovi još lutali Zemljom. Okrugli crv, ranije nepoznate vrste,

preživeo je 40 metara ispod površine u sibirskom permafrostu u stanju mirovanja poznatom kao kriptobioza, prema Tejmurasu Kurčaliji, profesoru emeritusu na Institutu Maks Plank za molekularnu biologiju i genetiku ćelije u Drezden i jedan od naučnika uključenih u istraživanje.

Organizmi u kriptobiotičkom stanju mogu da izdrže potpuno odsustvo vode ili kiseonika i izdrže visoke temperature, kao i uslove smrzavanja ili izuzetno slane. Oni ostaju u stanju „između smrti i života“, u kojem se njihov metabolizam smanjuje na nivo koji se ne može otkriti, objasnio je Kurzchalia.

„Život se može zaustaviti i onda ga započeti iz početka. Ovo je veliki nalaz“, rekao je on, dodajući da su drugi organizmi koji su ranije oživjeli iz ovog stanja preživeli decenijama, a ne milenijumima.

Pre pet godina, naučnici sa Instituta za fizičkohemijske i biološke probleme nauke o tlu u Rusiji pronašli su dve vrste okruglih crva u sibirskom permafrostu.

Jedna od istraživačica, Anastasija Šatilovič, oživela je dva crva u institutu tako što ih je jednostavno rehidrirala vodom, pre nego što je oko 100 crva odnela u laboratorije u Nemačkoj na dalju analizu, transportujući ih u svom džepu.

Nakon odmrzavanja crva, naučnici su koristili radiokarbonsku analizu biljnog materijala u uzorku da bi utvrdili da naslage nisu odmrznute od pre između 45.839 i 47.769 godina.

Ali ipak, nisu znali da li je crv poznata vrsta. Na kraju, genetska analiza koju su sproveli naučnici u Drezdenu i Kelnu pokazala je da ovi crvi pripadaju novoj vrsti, koju su istraživači nazvali „Panagrolaimus kolimaenis.“

Istraživači su takođe otkrili da je P. kolimaenis delio sa C. elegans — još jednim organizmom koji se često koristi u naučnim studijama – „molekularni alat“ koji bi mu mogao omogućiti da preživi kriptobiozu. Oba organizma proizvode šećer koji se zove trehaloza, što im verovatno omogućava da izdrže smrzavanje i dehidraciju.

„Videti da se isti biohemijski put koristi u vrsti koja je udaljena 200, 300 miliona godina, to je zaista zapanjujuće“, rekao je Philipp Schiffer, vođa istraživačke grupe Instituta za zoologiju Univerziteta u Kelnu i jedan od uključenih naučnika u studiji. „To znači da su neki procesi u evoluciji duboko očuvani.“

I, dodao je Šifer, postoje i drugi praktični uvidi koji se mogu steći proučavanjem ovih organizama.

„Gledajući i analizirajući ove životinje, možda možemo informisati o biologiji očuvanja, ili možda čak razviti napore da zaštitimo druge vrste, ili barem naučiti šta da radimo da ih zaštitimo u ovim ekstremnim uslovima koje sada imamo“, rekao je za CNN.

Izvor:Zanimljivostidana.com