Naučnici stvorili paradajz sa aromom kokica!

Kineski naučnici u istočnoj kineskoj provinciji Zhejiang su razvili novu sortu paradajza sa aromom „kokica“ koristeći tehnologiju …

genetskog uređivanja, napredak usmeren na rešavanje problema bleđenja ukusa ploda tokom transporta i skladištenja.

Naučnici su do ovog rezultata došli koristeći preciznu tehnologiju genetskog uređivanja CRISPR/Cas9, a ne klasičnim ukrštanjem biljaka.

Istraživači su istovremeno deaktivirali dva gena koji inače sprečavaju stvaranje aromatičnih jedinjenja u paradajzu.

Kada su ti geni utišani, biljka je počela da proizvodi molekul koji daje karakterističan miris kakav se oseća kod vrhunskih aromatičnih vrsta pirinča ili kod sveže pripremljenih kokica.

Paradajz je jedna od najviše uzgajanih povrtarskih kultura na svetu. Samo Kina je 2023. godine proizvela više od 70 miliona tona, što predstavlja više od trećine ukupne svetske proizvodnje.

Ipak, mnogi potrošači već godinama primećuju da moderni paradajz često ima slabiji ukus nego ranije. Razlog je dug proces selekcije tokom kojeg su uzgajivači davali prednost velikom prinosu, otpornosti i dugom roku trajanja, dok je aroma postepeno gubila na intenzitetu.

Umesto da pokušaju da vrate tradicionalni ukus paradajza kroz klasično ukrštanje, kineski i australijski naučnici inspiraciju su pronašli u aromatičnom pirinču.

Takve sorte pirinča imaju poseban miris i često se prodaju po višoj ceni od običnih, pa su istraživači želeli da sličan efekat postignu i kod paradajza.

U studiji su se fokusirali na jedinjenje 2-acetyl-1-pyrroline (2-AP), koje je odgovorno za karakterističan miris kokica i aromatičnog pirinča. Naučnici su identifikovali dva gena u paradajzu – SlBADH1 i SlBADH2 – koji kontrolišu proizvodnju tog jedinjenja.

Kada su pomoću CRISPR tehnologije uklonili funkciju tih gena u komercijalnoj sorti paradajza Alisa Craig, nivo 2-AP značajno je porastao.

Eksperimenti su pokazali da mutacija gena SlBADH2 sama po sebi povećava količinu ovog aromatičnog jedinjenja, ali kada su oba gena deaktivirana istovremeno, koncentracija 2-AP postala je više od četiri puta veća nego u običnim paradajzima.

To je potvrdilo da ova dva gena zajedno regulišu proizvodnju mirisnih molekula u biljci.

Zanimljivo je da promena gena nije imala negativne posledice po rast ili kvalitet biljke. Naučnici nisu primetili značajne razlike u visini biljke, vremenu cvetanja, težini plodova ili sadržaju šećera, organskih kiselina i vitamina C u poređenju sa običnim paradajzom izveštava kineski scmp portal

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Journal of Integrative Agriculture, a naučnici sada rade na tome da ovu osobinu prenesu u komercijalne sorte koje se gaje u velikim količinama.

Cilj je da se poboljša aroma i ukus paradajza bez smanjenja prinosa, što bi moglo povećati interesovanje potrošača i tržišnu vrednost ove kultur

izvor:Zanimjivostidana.com