Naučnici tvrde: Oči otkrivaju koliko je čovek inteligentan!

Oči mogu i otkrivaju koliko je čovek (neko) inteligentan i kakva mu je moždana funkcija, budući da su one u korelaciji sa veličinom zenica, tvrdi nova naučna studija. Prema toj studiji…

što su zenice veće, to je i veća šansa da je njihov „vlasnik“ pametniji.

Spoznajne sposobnosti, kao što su kontrola pažnje, fluidna inteligencija i kapacitet radne memorije u vezi su sa veličinom zenice, zaključili su naučnici sa Instituta za tehnologiju u Džordžiji, posle ispitivanja na 500 učesnika studije, piše RT.

Merili su prosečnu veličinu zenice svakog od učesnika, koji su imali između 18 i 35 godina. Potom je učesnicima data serija testova koji mere koliko mogu da ostanu usredsređeni i da održe pažnju dok neko namerno pokušava da ih omete. Takođe, mereno je i koliko su u stanju da rešavaju probleme sa kojima se do tada nisu suočavali, te kolika im je moć pamćenja novih informacija.

Učesnicima je zatim ponuđena serija kognitivnih testova kojima se mere njihove sposobnosti da ostanu koncentrisani i kontrolišu pažnju dok su namerno rasejani, da rasuđuju kroz nove probleme i pamte nove informacije. Laboratorija je bila zatamnjena kako se učenici ne bi štrecali kao odgovor na svetlost.

“Otkrili smo da je veća zenica povezana sa većom fluidnom inteligencijom i kontrolom pažnje, ali i sa manjim stepenom radne memorije“, naveli su autori studije objavljene u časopisu „Međunarodni žurnal kognicije“( Cognition international journal.)

Iako su se uređaji s visokom snagom koristili u laboratoriju, istraživači su rekli da se razlika u veličini zenica kod onih koji su postigli najveći i najniži rezultat mogla otkriti golim okom.

Objašnjavajući zašto veličina zenice može ukazivati na moć mozga, istraživači sugerišu da bi korelacija mogla biti povezana s locus coeruleusom neuronskog sistema koji reguliše aktivnost mozga u određenim regijama.

Odnos veličine zenice i kognitivne sposobnosti može se objasniti delovanjem neuronskog sistema poznatog kao locus coeruleus ili „plava tačka“. Taj sistem reguliše aktivnosti u pojedinim moždanim regionima, ali ima uticaja i na širenje zenica.

Uz dalekosežne neuronske veze sa mozgom, on oslobađa hormon koji reguliše određene procese, uključujući pažnju i učenje.

Takođe pomaže uključivanju udaljenih regija mozga u tekuću aktivnost rešavanja problema, dodali su, dodajući da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se istražile veze učenika i inteligencije.