ŠTA su DODOLE?

U ovom tekstu saznaćete šta su dodole, odnosno ko su dodole? Iako ova reč zvuči pomalo čudno ali ona nosi jedno lepo značenje kroz narodnu tradiciju i običaje raznih naroda s naših prostora Balkana…

Odmah ćemo vam objasniti da su dodole devojke koje su se okupljale u vreme suše, i svojim plesom, pesmom prizivale kišu. Ali nastavite sa čianjem teksta…

Ovaj običaj nastao je još pre nego što su stari Sloveni primili hrišćanstvo, ali se zadržao čak do danas. Naziv je vezan za boginju Dodolu, koja je bila i žena vrhovnog boga starih Slovena – Peruna, i koja je po nekim verovanjima imala uticaj na kušu. I sam Perun bio je bog groma i borac protiv suše.

I drugi narodi, poput Afrikanaca ili Indijanaca imaju sličan običaj. Dodole nisu samo postojale u Srbiji, već i u drugim balkanskim zemljama, poput Hrvatske, Makedonije, Bugarske…

Nije svaka devojka mogla biti dodola. Zapravo dodole su bile devojčice, koje su ušle u pubertet, obično između osam i dvanaest godina. Devojčica je morala biti siroče bez roditelja ili bar bez oca.

Devojke Dodole i bile su obučene u staru odeću, uglavnom poderanu, na glavi su nosile vence od raznih trava, žitarica i cveća i bukete cveta u rukama.

Okupljale bi se izmedju Đurđevdana i Spasovdana, a na sebi su imale haljinu napravljenu od lišća i cveća jer su tako postajale deo prirode.

Na glavu su stavljale venac, od raznih biljaka i žitarica. Išle su selom igrale i pevale dodlske pesme ispred svake kuće nadajući se kiši, koja će prekinuti sušu i spasiti useve. To je bila i neka vrsta predstave, jer su se i lokalni stanovnici okupljali da ih gledaju.

Polunaga devojka, dodola se kreće slobodno po selu zajedno sa devojkama koje je horski prati. Kada dođe pred nečije domaćinstvo obred počinje, ona peva stih po stih, a devojke u glas pripev „oj dodo, oj dodole“. U toku pevanja ona igra tako što se okreće u krug. Kada otpeva pesmu dodola biva polivenom vodom od strane domaćice. Po završetku obreda biva nagrađena.

Postoji više objašnjenja kako je reč dodola nastala:
1. od litvanskog glagola dundéti što znači grmeti. Pretpostavlja se da se glagol našao u srpskom jeziku baltičko-slovenskom simbiozom;
2. od reči Dodol. Dodol je nekadašnji bog vlage i rastinja;
3. od pripeva „oj dodo, oj dodole“.

Slovenski nazivi za dodolu neposredno su vezani za slovenskog boga gromovnika, Peruna. Nakon primanja Hrišćanstva Srbi ne odbacuju u potpunosti kult boga Peruna, već njegove moći pripisuju Svetom Iliji.

Veliki broj dodolski pesma je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. Danas dodole još uvek postoje, ali uglavnom kao deo kulturno umetničkih društava i u obliku očuvanja tradicije od zaborava.