Neobične činjenice o ljudskom ogranizmu

Naučnike i dan danas, zbunjuje u neke stvari što se tiču samog ljudskog tela.Još uvek postoje određene tajne,nedoumice kako ono funkioniše.Da bi razumeli bar malo naše telo, morali bi znati neke zanimljive činjenice o njemu. Evo šta o neobičim činjenicama kaže Discovery Fit & Health :

Pamtimo mnogo mirisa
Psi i mačke imaju bolji nos, ali i naš može zapamtiti 50.000 različitih mirisa.

Duga naša creva
Tanko crevo je oko četiri puta duže od visine prosečnog čoveka – od 5,5 do 7 metara.

Kilometarski ljudski krvotok
Krv putuje daleko. U ljudskom telu postoji oko 96.000 kilometara krvnih žila. A srce otkuca oko 100.000 puta na dan.

Bakterije u telu čoveka
Svakih 2,5 kvadratnih centimetara kože stanište je za oko 32 miliona bakterija. Srećom, većina njih ne samo da nije opasna, nego i pomaže našem zdravlju.

Kihanje je brzo
Vazduh koji iskinemo može da dostigne brzinu od preko 160 kilometra na sat. Još jedan razlog da ne kijate bez prekrivanja nosa i usta.

Slinama napunimo bazene
Tokom prosečnog životnog veka proizvedemo oko 23.000 litara sline, što je dovoljno za dva bazena.

Hrkanje je baš preglasno
Do 60. godine oko 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena će hrkati. Jačina hrkanja u proseku iznosi 60 decibela, što je i jačina običnog govora, ali može da pređe i 80 decibela, što je jednako jačini pneumatske bušilice kojom bušimo beton. Visina buke iznad 85 decibela opasna je za ljudsko uho i zdravlje uopšte.

Plavuše imaju najviše kose
Boja kose utiče na gustoću vlasi, a plava kosa (prirodna) je najgušća. Na prosečnoj ljudskoj glavi ima oko 100.000 folikula, a svaki može da proizvede 20 zasebnih dlaka tokom ljudskog životnog veka. Ljudi crne kose imaju oko 110.000 folikula, a oni sa smeđom najmanje – oko 86.000 folikula.

Nokti na rukama rastu brže nego na nogama
Što su izloženiji i što se češće koriste, nokti rastu brže. Najbrže rastu nokti na ruci kojom pišete, a posebno oni na najdužem prstu.

Težina glave
Odmah nakon rođenja naša glava iznosi četvrtinu dužine tela, pa ne čudi da je bebama teško da drže glavu. Odraslim ljudima na glavu ide osmina visine.

Ako ne spavamo možemo i da umremo
Ako umirete za spavanjem, to može i doslovno da se dogodi.Bez hrane možemo da preživimo čak i nekoliko dana. Ali posle 11 dana bez sna – sledi smrt.

Uvek imamo novi želudac
Znate li da svaka tri do četiri dana imate novi želudačni zid? Zbog velike kiselosti unutar želuca, ovo je nužno.

DNK se uvek kopira iznova
Osim želuca,na DNK nivou se neprestano obnavlja celo telo.Kad se stare ćelije zamenjuju novim,svaka nova ćelija mora da ima kopiju DNK,molekule koji sadrži mnoga uputstva potrebna za ponovnu izgradnju svih delova tela.Naš DNK ne gubi na kvalitetu iako što se prilikom deobe ćelija neprestano umnožava.

Delovi našeg tela od velikih organa do mikroskopskih molekula neprestano obnavljaju teorija o istrošenosti telesnih ćelija i tkiva ne može u potpunosti da objasni zašto na primer starimo.Neki organi u ljudskom telu godinama se obnavljaju.Svaki organ se obnavlja se na drugačiji način i drugačijom brzinom. Postavlja se pitanje u medicini i u nauci kako to da svi organi u ljudskom telu prestaju da funkcionišu u isto vreme?

„Izgleda da se u određeno vreme jednostavno pojave neki signali koji ne mogu da se objasne i koji naređuju ćelijama da prestanu da rade ono što bi trebalo da rade kao zdrave,normalno razvijene ćelije.Postoje geni koji mogu da narede ne samo ćelijama,nego i celim organizmu da ostare i umru „izjavio je molekularni biolog doktor Džon Medina.
izvor:blic.rs