Čovek koji IMA PAMĆENJE koje traje OD 7 DO 30 SEKUNDI!

Klajv Viring, nekada vrhunski muzikolog i dirigent orkestra, sada je poznat kao čovek sa pamćenjem koje traje od 7 do 30 sekundi! Klajv spada u jedan od najgorih slučajeva amnezije ikada zabeleženih u medicini!…

Možete li zamisliti da ne možete da se setite većeg dela svog života ili da stvorite bilo kakva nova sećanja? Zaboraviti celokupno iskustvo za nekoliko sekundi je užasavajuće iskustvo i osećaj (verujemo)

Život Klajva Viringa, bivšeg muzikologa, dirigenta, tenora i klavijaturiste, već skoro četiri decenije kod njega je takvo stanje pamćenje od svega od 7 do 30-ak sekundi najviše!…

Život Klajva Viringa dramatično se preokrenuo kobnog dana 29. marta 1985. godine, kada se srušio na pod svoje kuće i njegova supruga Debora ga je hitno prevezla u bolnicu Svete Marije u Londonu.

Nekoliko dana je patio od glavobolje, ali nije mogao ni da zamisli da mu je mozak inficiran insidius virusom koji će na kraju uništiti njegov hipokampus, deo mozga koji se bavi načinom na koji formiramo i prenosimo sećanja( pamćenja)

Virus herpes simpleksa 1, koji obično izaziva herpes, bio je kriv za Cliveovu upalu mozga. U veoma retkim slučajevima, virus se budi iz stanja mirovanja u blizini kičmene moždine i, umesto da izazove herpes, kao što to obično čini, putuje do mozga, gde uzrokuje da se naduva uz lobanju, u suštini je „lomeći“. I dok je među najređim oblicima encefalitisa, on je i jedan od najsmrtonosnijih.

Lekari su Klajvu davali samo 20 odsto šanse da preživi, ali nakon što je danima bio pun antivirusnih lekova, počeo je da se poboljšava, barem fizički. Međutim, kako je vreme prolazilo, doktori, Debora i na kraju Klajv, shvatili su da njegov mozak više nije isti.

U početku, Klajv je bio neobično euforičan, šetao je bolnicom, skakao iz garderobe, izigravao se šaljivdžije ili čak iskakao iz automobila u pokretu. Stavljali su ga na sve vrste sredstava za smirenje, jer ga je bilo previše teško kontrolisati, ali je to takođe pomoglo da se sakrije šta se zapravo dogodilo njegovom mozgu. Zatim, kada je počeo da shvata šta mu se dešava, Klajv se promenilo u raspoloženju. Počeo je da plače, a Debora kaže da je neprestano plakao mesec dana pre nego što je počeo da se pomiruje sa svojom novom realnošću.

Teški encefalitis Klajva Veringa ostavio ga je sa anterogradnom amnezijom, što znači da ne može da stvara nova sećanja. Svakog dana oseća se kao da se budi nekoliko puta u minuti.

Takođe zaboravlja šta jede ili kakav je bio ukus dok to jede, jer mu se mozak u suštini resetuje u intervalima između 7 i 30 sekundi. I kao da to nije bilo dovoljno srceparajuće, Klajv shvata da nešto nije u redu sa njim, samo ne može da shvati ili da se seti šta mu je!

U jednom trenutku, Vearing je počeo da vodi dnevnik o tome šta se dešava u njegovom životu, kao način da prati sve to. Na kraju je bio pun unosa poput „Budan sam“ ili „Svestan sam“, koji su se unosili iznova i iznova svakih nekoliko minuta. Umesto da mu pomogne, dnevnik je postao dokaz Klajvovog očaja.

„Njegova sposobnost da percipira ono što je video i čuo nije narušena. Ali činilo se da nije bio u stanju da zadrži bilo kakav utisak o bilo čemu više od par sekundi“, napisala je Debora u svojoj knjizi „Zauvek danas“.

Kliveova anterogradna amnezija je samo polovina problema. Takođe pati od retrogradne amnezije, što znači da je izgubio i većinu svog dugoročnog pamćenja. On zna da je oženjen, ali ne može da se seti ničega o svom venčanju. On zna da ima decu – iz prošlog braka – ali ne može da se seti njihovih imena.

Bivši muzikolog, sada 84-godišnji, seća se vrlo malo o svom životu pre 1985. godine, ali njegova proceduralna uspomena ostaje netaknuta. Seća se kako se brije ili tušira, a njegova mišićna memorija, na koju nije uticala teška amnezija, čak mu omogućava da lepo svira muzičke instrumente.