Da li ljudska vrsta i dalje evoluira?

Kada razmišljamo o ljudskoj evoluciji, mi nekako kroz misli vraćamo se hiljadama godina unazad… Ali, menjamo li se mi i dalje kao ljudska vrsta, da li čovek tj. ljudka vrsta evoluira čak i današnje vreme? …

U narednim redovima teksta donosimo vam „pet znakova“ za koje se smatra da i dalje mi kao ljudi evoluiramo

Novo istraživanje pokazuje da uprkos modernoj tehnologiji i industrijalizaciji, ljudska rasa nastavlja da se razvija-evoluira. Ustaljeno je nerazumevanje da se evolucija davno desila i da moramo da se osvrnemo na dane kada smo se okupljali u lovu da bismo razumeli sebe, kaže dr Virpi Luma sa Odseka za nauke o životinjama i biljkama na Univerzitetu u Šefildu.

Ali, ne samo da se mi još uvek razvijamo, nego to činimo i brže nego ranije. U proteklih 10 hiljada godina, ritam evolucije ubrzao se 100 puta, stvarajući više mutacija u našim genima i prirodnije selekcije od tih ranijih mutacija. Evo nekih znakova koji pokazuju da se ljudska bića i dalje razvijaju.

Pijemo mleko

Kroz istoriju, gen koji je regulisao sposobnost čoveka da vari laktozu nestao je kako je čovek odvikavan od majčinog mleka. Ali, kada smo počeli da gajimo krave, ovce i koze, sposobnost da pijemo mleko postala je korisna osobina u pogledu hranljivosti, i ljudi sa genetskim mutacijama koje su im omogućavale da vare laktozu bili su sposobniji da umnožavaju svoje gene. Istraživanje iz 2006. godine ukazuje na to da se ova tolerancija na laktozu razvijala još pre 3 hiljade godina u Istočnoj Africi. Tu genetsku mutaciju za varenje mleka sada nosi više od 95% južnoevropskih potomaka.

Gubimo zube mudrosti

Naši preci su imali mnogo veće vilice od nas koje su im pomogle da žvaću tvrdo korenje, orahe i lišće. Meso koje su jeli rastrzali su zubima što je dovelo do toga da je njihove izlizane zube bilo potrebno zameniti. Tu dolaze zubi mudrosti – veruje se da je treći skup kutnjaka evolucioni odgovor da se prilagodi navikama naših predaka tokom jela.

Danas imamo oruđe za seckanje hrane. Naša jela su mekša i lakše ih je gristi, a kao rezultat toga vilice su nam manje i zato se zubi mudrosti često napadaju kada počnu da rastu – prosto nema mesta za njih. Kao i crevo, zubi mudrosti su postali rudimentarni organi. Prema jednoj proceni, 35% populacije se rađa bez zuba mudrosti, a neke govore da će on nestati u potpunosti.

Otporni smo na bolesti

Grupa istraživača koja je tražila znakove skore evolucije je 2007. godine otkrila 1800 gena koji su postali preovlađujući kod ljudske vrste u proteklih 40 hiljada godina, od kojih su mnogi namenjeni borbi protiv zaraznih bolesti, poput malarije. Više od desetine novih genetskih varijanti za borbu protiv malarije šire se brzinski među Afrikancima. Još jedna studija otkrila je da je prirodna selekcija dala prednost onima koji žive u gradu. Život u gradu proizveo je genetsku varijantu koja nam omogućava da budemo otporniji na bolesti poput tuberkuloze i lepre.

Mozgovi nam se smanjuju

Iako bismo voleli da verujemo da nas naši veliki mozgovi čine pametnijim od ostatka životinjskog sveta, naši mozgovi su se u stvari smanjili tokom proteklih 20 hiljada godina. Prosečan kapacitet ljudskog mozga se smanjio sa 1500 na 1350 cm3, što je jednako delu veličine teniske loptice.

Postoji nekoliko različitih zaključaka zašto je to tako: jedna grupa istraživača sumnja da smanjenje mozgova znači da zapravo postajemo sve gluplji. Tokom istorije, veličina mozga se smanjila kako su zajednice postajale sve veće i složenije, ukazujući na to da je mreža bezbednosti modernog društva negirala korelaciju između inteligencije i opstanka. Druga teorija koja više ohrabruje kaže da se naši mozgovi smanjuju ne zato što otupljujemo, već zato što su manji mozgovi efikasniji. Ova teorija govori da, kako se smanjuju, naši mozgovi su prespojeni da rade brže, a zauzmu manje mesta.

Takođe, postoji teorija da su u manji mozgovi evolutivna prednost jer nas čine manje agresivnim bićima, dopuštajući nam da zajedno radimo na rešavanju problema, umesto da se međusobno razdiremo.

Imamo plave oči

Prvobitno smo svi imali plave oči, ali, pre oko 10 hiljada godina, neko ko je živeo blizu Crnog mora razvio je genetsku mutaciju koja je pretvorila braon oči u plave. Iako je razlog zašto su plave oči opstale ostao misterija, jedna teorija je da služe kao vrsta testa očinstva. Postoji snažan pritisak evolucije na čoveka da ne ulaže svoje očinske resurse u dete drugog čoveka, kaže vodeći autor studije o razvoju plavookih beba.

Pošto je praktično nemoguće da naprave bebu koja ima braon oči, naši plavooki muški preci su možda izabrali plavooke partnere kao način da osiguraju sličnost. Ovo bi delimično objasnilo zašto su u nedavno sprovedenom istraživanju muškarci plavih očiju ocenili plavooke žene kao privlačnije od onih koje imaju braon oči, dok niko nije izražavao sklonost ka ženama i muškarcima braon očiju.