Ljudski mozak ima memoriju kao 20.000 mobilnih telefona!
Verovatno vas je ovaj naslov šokirao da ljudski mozak ima memoriju kao 20.000 telefona! …
Mi smo ovo stavili pod zanimljivosti ali može i pod nauka pa kako se kome sviđa
Povodom Svetskog dana mozga, viši istraživač sa Permskog nacionalnog istraživačkog politehničkog univerziteta, dr Valerij Litvinov, otkrio je niz fascinantnih činjenica o najsloženijem organu ljudskog tela.
Ljudski mozak krije ogromne kapacitete i neobične mehanizme – od skladištenja podataka i brzine prenosa informacija, pa sve do načina na koji se čisti od toksina.
Neuromreža i kapacitet memorije
Procene pokazuju da mozak sadrži između 19 i 100 milijardi neurona. Najveći deo njih nastaje tokom fetalnog razvoja, dok je obnova u odraslom dobu izuzetno ograničena i vezana uglavnom za hipokampus.
Sa druge strane, dnevno prirodno izgubimo od 3,5 do 16 miliona ćelija kroz „potkresivanje” neaktivnih veza, čime se održava efikasnost cele mreže.
Kapacitet ljudske memorije iznosi oko 2,5 petabajta (2,5 miliona gigabajta), što je ekvivalentno memoriji 20.000 mobilnih telefona od po 128 GB.
Ključ ove zapremine nije samo u broju neurona, već u njihovoj sposobnosti da formiraju više od hiljadu sinapsi po ćeliji.
Mali mozak, brzi impulsi i niska potrošnja
Mali mozak zauzima svega 10 odsto zapremine lobanje i teži oko 154 grama, ali sadrži čak 70 do 80 odsto svih neurona. Pored ravnoteže i motorike, učestvuje i u emocijama, planiranju i socijalnom ponašanju. Kora velikog mozga, zadužena za mišljenje i govor, ima svega 19 do 20 odsto neurona.
Nervni signali kreću se brzinom i do 432 km/h kroz debela, mijelinizovana vlakna, što odgovara brzini borbenog aviona pri poletanju. Ova vlakna diktiraju reakcije mišića i dodir. Suprotno tome, neizolovana vlakna šalju signale za bol znatno sporije (do 7,2 km/h), zbog čega bol osećamo sa blagim zakašnjenjem.
Mozak troši svega 20 vati energije – dovoljno za jednu LED sijalicu. Poređenja radi, najjači superračunari za sličan obim proračuna troše oko 20 megavata, odnosno milion puta više.
Evolucija, čišćenje i uloga masti
Moždano stablo i mali mozak čine takozvani „gmizavački mozak”, nasleđe prvih kičmenjaka staro 500 miliona godina, koje kontroliše disanje i rad srca.
Zanimljivo je da tokom fizičke aktivnosti stezanje trbušnih mišića podiže pritisak koji pomera mozak za nekoliko mikrometara napred, potiskujući toksine iz moždanog tkiva piše Permski nacionalni istraživački politehnički univerzitet
Takođe, mozak je najmasniji organ u telu jer mast čini oko 60 odsto njegove suve materije. Ona je ključna za mijelinsku izolaciju vlakana. Iako se nakon 50. godine zapremina mozga smanjuje za 2 do 3 odsto po deceniji, proces se može usporiti fizičkom i mentalnom aktivnošću zahvaljujući neuroplastičnosti.
izvor:Zanimljivostidana.com
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
