Najduži eksperiment na svetu biće okončan 2100. godine

Od kraja 19. veka, botaničari na Državnom Univerzitetu Mičigen rade na jednom eksperimentu klijanja semena. Sada u svojoj 137. godini, ovo će postati najduži na svetu eksperimente kojeg prati naučna studija i naravno ako se nastavi do kraja…

Najduži naučni eksperimnet, je započet u jesen 1879. godine, a čiji je inicijator dr Vilijam Džejms Bil, botaničar, još uvek traje i biće okončan tek 2100. godine, tako da većina nas neće saznati rezultate, baš kao što ih ni dr Bil nije dočekao.

Dr Bil je odlučio da svojim eksperimentom da odgovor na pitanje koje su poljoprivrednici u 19. veku često znali postaviti – koliko puta treba da počupate korov sve dok ga u potpunosti ne iskorenite.? Dr Bil je shvatio da odgovor na ovo pitanje može dati samo ako sazna koliko dugo seme korova može ostati u tlu, a da istovremeno bude plodno.

Upravo zato on se odlučio za eksperiment za koji je znao da treba najmanje jedan vek kako bi se dobili konačni rezultati. Naime, on je sakupio kolekciju od 23 različita semena korova i odlučio da ih ostavi u stanju mirovanja najmanje pet godina, da bi zatim proverio da li će i dalje klijati.

On je stavio po 50 semenki svake vrste korova u flaše s uskim grlom i postavio flaše tako da je grlo flaše zabijeno u tlo, dok je u flaši seme bilo postavljeno u vlažni pesak, kojim je prethodno napunio te flaše. Flaše je zakopao na tajnim lokacijama kampusa Mičigenskog državnog univerziteta. Plan dr Bila bio je da svakih pet godina vadi po jednu flašu i proverava koje seme će klijati.

Za svog života Dr.Bil je uspeo da izvadi šest boca, kasnije je eksperiment preneo na svog mladog kolegu Henrija Darlingtona, a eksperiment su nasledili naučnici Robert Bandurski i Jan Zevart. O flašama trenutno brine Frank Televski, koji ujedno brine o botaničkoj bašti Univerziteta Mičigen, koja nosi naziv po dr Bilu.

Prema Bilovom prvobitnom planu, eksperiment je trebalo da bude okončan 1979. godine, ali njegov naslednik Darlington je shvatio da uvek klija isto seme i on sam je produžio vreme eksperimenta za bar još dve decenije. Poslednji put flaša je otkopana 2000. godine, i to je učinio Televski, koji ni danas ne želi da otkrije lokaciju gde su flaše zakopane.

„Lokacije gdje se nalaze flaše držimo u tajnosti, kako bismo sprečili studente da ih možda namerno iskopaju. Inače, baš zbog te tajnosti često sam nervozan da neko ne otkrije njihovu lokaciju, a najgore je kada treba da se rade neki građevinski radovi u kampusu, posebno ako su u blizini zakopanih flaša“, kaže Televski.

I dok je ovaj eksperiment bio od suštinskog značaja u Bilovo vreme, jer nije bilo herbicida, konačni rezultati možda i neće biti toliko zanimljivi, ali je riječ o najdužem eksperimentu i to je zapravo njegov značaj. Ako sve bude išlo po planu, posljednja boca treba da bude iskopana 2100. godine, ali Televski vjeruje da će datum iskopavanja možda biti opet prolongiran.

„Ne želimo da izgubimo kontinuitet ovog eksperimenta, jer smo po njemu poznati širom sveta. Kada sam 1980. bio student, sasvim slučajno sam saznao za eksperiment i nisam ni sanjao da ću ja biti taj koji će iskopati narednu flašu“, kaže Televski, koji će morati odrediti svog naslednika kojem će, kada dođe vreme, otkriti njihovu lokaciju.