Nemac golubovima „dronovima“ fotografisao predele još pre Prvog svetskog rata!
Julijus Gustav Nojbroner je bio nemački farmaceut, pronalazač, osnivač kompanije i pionir amaterske fotografije i filma. Poznat je po tome što je među prvima „dronovima“ odnosno golubovima fotografisao predele iz vazduha!…
Julijus Nojbronerov otac Viljem ranije je koristio golube za dostavu lekova, dok okolna sela nisu dobila vlastite apoteke, nakon čega je praksu obustavio; Julijus ju je obnovio 1902, i počeo da koristi golubove za hitnu nabavku hemikalija od dobavljača u Frankfurtu (nosivost goluba je bila 75 grama), kao i za dostavu lekova jednom obližnjem sanatorijumu.
Tako je vremenom, Nojbroner dizajnirao kameru koja se pričvršćuje na goluba pismonoša, snimajući fotografije iz vazduha pomoću mehanizma odložene akcije.Uradio ono što bi svaki radoznali vlasnik uradio: prikačio je malu kameru sa vremenskim ograničenjem na goluba da prati njegova buduća putovanja.
Nojbronerov otac je takođe bio apotekar i davao je golubove lokalnim lekarima da mu donesu recepte.
Neubronnerova prijava za patent za dizajn njegove kamere je odbijena sa obrazloženjem da zavod za patente ne bi verovao da golub može da nosi težinu kamere, ali je dao fotografije dokaza i njegov patent je odobren.!
Patent opisuje njegov originalni dizajn. Odnosi se ili na „jednostavnu“ kameru (sa jednim sočivom, gledajući pravo nadole) ili po mogućnosti na „dvostruku“ kameru, sa dva sočiva koja gledaju jedno ispred i jedno iza goluba. U oba slučaja, ova originalna kamera pravi jednu ekspoziciju nakon vremena kašnjenja regulisanog ispuhavanjem naduvane vazdušne sijalice.
Kamera je imala ima platneni rouleau zatvarač sa prorezom, koji se po isteku vremena kašnjenja prenosi preko filma pomoću opružnog motora. Postoji skala koja povezuje stepen naduvavanja sijalice sa vremenom kašnjenja. Neubronner je nastavio da poboljšava i varira specifikacije. Kasnije napravio da kamere imaju sočivo koje se okreće, dajući panoramsku sliku ili više od jedne ekspozicije.
Slike su ispale dobro, pa je naručio veći fotoaparat, napravio drugačiji pojas i napravio veće slike. Nakon neuspelog pokušaja da patentira svoj uređaj zbog pogrešne procene o količini težine koju golub može da nosi, Neubronner je konačno uspeo i dobio je patent 1908. U roku od nekoliko godina, slike su osvojile nagrade i prodavane su na razglednicama .
1908. godine Nojbroner je patentirao ovaj sistem fotografisanja iz vazduha, i privukao veliku pažnju svetske javnosti, nakon što je u naredne tri-četiri godine sve prikazao publikama u Drezdenu i Frankfurtu (gde su fotografije bile su razvijane i prodavane na licu mestu), konačno i Parizu, gde je na Međunarodnom salonu aeronautike u Buržeu (još uvek najvećoj svetskoj vazduhoplovnoj smotri, ali tada tek osnovanoj) dobio dve zlatne medalje, jednu za metod a drugu za fotografije.
Tokom 1930-ih, Neubronnerov izum je dalje razvio švajcarski časovničar po imenu Kristijan Adrijan Mišel za službu golubova pismonoša Švajcarske vojske. CIA je kasnije proizvela kameru na baterije za golubove kao špijunažno oruđe, iako detalji o upotrebi ostaju poverljivi. Još u Drugom svetskom ratu, „ratni golubovi“ su bili u upotrebi, iako je ostalo nepoznato da li su korišćeni za osmatranje iz vazduha.
Čudno je da ove uobičajene i često vređane ptice – koje se ponekad nazivaju „pacovi sa krilima“ – poseduju tako legendarnu istoriju kao što su dispečer poruka i lekova, ratni fotograf i moguće sredstvo špijunaže.
Izvor: Zanimljivostidana.com
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
