Otkrivena najstarija šuma na svetu!

Dokaz o najstarijoj šumi na svetu, koja datira još od pre 385 miliona godina, otkriven je u napuštenom kamenolomu u američkoj saveznoj državi New Yorku, pokazuje nova studija… objavljena u časopisu „Current Biology“.

Fosilizirano korijenje, tragovi drevnog krajolika, pripadalo je drveću sa stablom i lišćem, slično onome što i danas vidimo, piše u studiji, prenosi CNN.

Nalaz je otkriven u Kairu, oko 60 kilometara južno od Albanija. Dosad su n aučnici smatrali da je najstarija fosilizirana šuma u Gilboi, takođe u New Yorku, ali ova u Cairu je dva ili tri miliona godina starija i dramatično se razlikuje.

Osoba iz Državnog muzeja New Yorka prva je uočila veliku strukturu u obliku korena na dnu kamenoloma. Christopher Berry, koautor studije i paleobotaničar na Univerzitetu Kardif u Velikoj Britaniji, rekao je za CNN da je bio pomalo skeptičan kad je prvi put posetio nalazište.

Smatrao je da bi to moglo biti moderno drvo koje je izraslo u steni i kasnije bilo uklonjeno. Nakon bližeg pregleda uzoraka tla istraživači su brzo potvrdili da se radi o otisku nečeg mnogo starijeg.

„Opseg korenskih sistema bio je zaista neverovatan“, rekao je William Stein, vodeći autor i profesor emeritus bioloških nauka na Univerzitetu Binghamton, koje se nalazi dva sata vožnje zapadno od Caira.

Ekipa naučnika pažljivo je uklonila sloj zemlje, pomno mapirajući izvanredno otkriće. Pretpostavlja se da je katastrofalna poplava ubila većinu drveća u šumi te sačuvala korenski sistem kao fosile. U blizini najvećih stabala pronađeni su čak i fosili riba.

Ovo otkriće omogućava uvid u veliko tranzicijsko razdoblje našeg planeta iz svijeta bez šuma u svet koji je pokriven šumama, smatra Berry.

Zbog konteksta, napomenimo da je šuma u Cariu oko 140 miliona godina starija od razdoblja kad su prvi dinosaurusi hodali Zemljom, Najstariji poznati insekt živeo je pre otprilike 400 miliona godina, a nekoliko miliona godina nakon toga Zemlju su osvojile prve životinje s četiri noge.

Tokom srednjeg devona (pre 419 do 359 miliona godina), objasnio je Berry, šuma u Cairu zapravo se nalazila oko 30 stuepeni južno od ekvatora, između umerene i sušne klime.

Naučnici su uspeli identifikovati tri vrste drveća, od kojih su dve bile jedinstvene za ovo nalazište, što ukazuje na ekološku razliku u odnosu na obližnje nalazište Gilbou.

„S pojavom šuma možemo videti veliki pomak prema ekologiji kakva danas postoji na kopnenom i morskom području“, rekao je Stein.

Tokom devona drastičan pad nivao ugljen dioksida doveo je do hlađenja Zemlje, što je možda prouzrokovalo izumiranje na kraju tog razdoblja.

„To je suprotno od onoga što doživljavamo danas, uključujući i mogućnost izumiranja. Dakle, u tom smislu istorija je važna. Ako pogledamo poreklo šuma i njihove učinke te posebno same biljke i ono što one rade, možda ćemo dobiti uvid u procese koji se danas događaju“, zaključio je Stein.