Ronilac ostao deformisan kao Popaj nakon brutalne nesreće u moru!

Ronilac na dubokom moru ostao je deformisan kao Popaj nakon brutalne nesreće u moru! Alehandro je ostao sa rukama i grudima ….

poput Popaja nakon ribolovne nesreće kod obale Piska, na jugu Perua.

Alehandro „Vili“ Ramos (57) je pre četiri godine ronio na dubokom moru tražeći školjke sa kolegom i sinom kada mu je ogroman teretni brod presekao vitalno crevo za vazduh.

Ovo je bio Vilijev jedini izvor komprimovanog vazduha i iako je uspeo da dopliva do površine, promena pritiska je izazvala nepopravljivu štetu na njegovim grudima i rukama i dodala mu je 30 kilograma težini.

Plivao je sa dubine od 30 metara i smatra se da je azot izazvao oštećenje njegovih grudnih mišića i ruku.

Prema pisanju El Nasionala, kada tela ronilaca dožive pritisak pod vodom, azot se komprimuje i taloži u masnom tkivu.

Ali kada se vrate na površinu, azot se širi nazad u svoj gasoviti oblik i mehurići mogu blokirati krv, što je poznato kao dekompresioni sindrom.

Pošto je Viliju bio potreban vazduh, nije imao vremena da se polako penje, kao što ronioci moraju da rade kako bi sprečili oštećenja.

Novine su objavile da je Viliju bilo neprijatno da napusti svoj dom pre nego što je Pomorski medicinski centar pogledao njegov poseban slučaj.

Zbog glomazne građe koju je stekao, osećao se neprijatno u javnosti, a nedostatak sredstava značio je da nije mogao da potraži mnogo lečenja.

Otac dvoje dece morao je da trpi bolove u kostima i šištanje u grudima kada je disao, naveo je venecuelanski dnevnik.

Vili je pratio svog oca u ribarski posao sa 30 godina i rekao je da su tada ronioci morali da se spuste samo na oko polovinu udaljenosti na koju je on ronio na dan nesreće.

Ali školjke su se povukle u dublje vode zbog prekomernog ribolova i to je stvari učinilo opasnijim.

Vili je rekao da je depresivan zbog svoje deformacije, ali hvala Bogu što je živ.

Rekao je: „Postao sam veoma depresivan, bio sam blizu da se ubijem.“ Jednog dana sam kupio otrov za pacove i moj sin je rekao: „Tata, da li bi voleo da umreš kao pacov?“, posle svega kroz šta sam prošao?

Vilijeva sestra, Meri, dodala je: „Ljudi postavljaju pitanja, deca takođe. Prilaze mu kada sedne i dodiruju ga kada sedne i hvataju ga za otečena ramena. Smeju se i kažu: „Pogledaj, to je Popaj.“

„Ovako kako je sada, ne bi trebalo da bude živ. Ali bar imaj zadovoljstvo što je ovde sa mnom.“

Nedavno je ronilac otputovao u Mornaričku bolnicu u Limi da se sastane sa dr Raulom Agvadom, specijalistom za hiperbaričnu i podvodnu medicinu.

Nakon pregleda Vilijeve krvi i tkiva, dr Agvado je potvrdio da Vili zaista ima mehuriće azota zaglavljene u masnom tkivu.

Sada kada ima odgovor na koji je čekao četiri godine, može da se podvrgne nizu tretmana, uključujući rekonstruktivne i estetske operacije kako bi se tkivo odseklo.

Vili je rekao: „Postoji svetlo na kraju tunela.“ Možda ću jednog dana ponovo roniti i videti ostrva.