U Austriji postoji podeljena crkva

U blizini grada Gmünda u austrijskoj pokrajini Koruškoj se nalazi se neobičmna crkva – „Podeljena crkva“ (Geteilte Kirche am Kreuzbichl), tako nazvana jer je razdvojena (podeljena) …

na dva dela zbog puta koji prolazi kroz nju!

Sa jedne strane puta je priprata, a sa druge je dvospratna galerija gde posetioci crkve mogu da sede i slušaju besedu iz priprate preko puta. Ovaj aranžman je prilično jedinstven i nema ga nigde na svetu!

Na mestu gde se sada nalazi crkva prvobitno je stajalo svetilište pored puta pod nazivom „Kreuz am Bichl“ (krst brda). Ove krajputne svetinje koje se zovu Marterl uobičajene su u Bavarskoj i pružaju mesto putnicima da zaustave i pomole se.

Ovaj Marterl je stajao na putu od Venecije do Salcburga, važnog trgovačkog puta u to vreme, a Gmind je bio popularna stanica na putu. Gmind je takođe mesto gde je počelo opasno putovanje preko planinskih prevoja.

„Svetilište pored puta je možda bilo postavljeno da traži blagoslov na putovanju ili da se zahvali na srećnom putu po povratku“, kaže Anton Fric, član odbora gradskog udruženja Gmunda

Godine 1748. svetilište je pretvoreno u kapelu sa apsidom i dvostranim stepeništem na pročelju. Jednom pastoru je bilo žao hodočasnika koji su često stajali ispred njega na kiši, te je dao sagraditi dvospratni objekat na suprotnoj strani puta. U ovoj zgradi se nalaze dve prostorije sa stolicama i klupama. Ova zgrada je takođe otvorena za put i obezbeđena kapijama od kovanog gvožđa.

Crkvena služba, se sada odvijaju u dve zgrade — sveštenik stoji u jednoj, a vernici u drugoj. Ako za vreme bogosluženja kroz crkvu prođe vozilo, sveštenik nakratko prekida svoju besedu. Put je sada privatan tako da je ionako malo saobraćaja.

Pored naročite podele crkve, crkva ima još jednu posebnost — originalna freska u svetilištu zasnovana je na crtežu Mikelanđela. Italijanski slikar je dao nacrt jednom od svojih kalfa, Orsijelu dela Volteri, koji je sliku doneo u Gmind i ukrasio je kao fresku u galeriji slika.

Međutim, 1861. godine austrijski slikar Jozef Mesner ga je slikao uljem u pokušaju da ga popravi. Freska je od tada više puta preslikavana.