Zwentendorf nuklearna elektrana koja je izgrađena ali nikada pokrenuta
Austrijska nuklearna elektrana Zventendorf (nem. Zwentendorf) smeštena na obali reke Dunav, oko 20 kilometara severozapadno od Beča, jedina je nuklearna elektrana u Austriji ali i jedina koja je izgrađena ali nikada pokrenuta u pogon! . Završena davne 1978. godine, napunjena nuklearnm gorivom i spremna za puštanje u rad. Ali onda je tih godina Austrija tada odlučila da više nema poverenja u nuklearnu energiju, pa je ceo projekat obustavljen.
Sada je to potpuno gotovo novi nuklearni reaktor koji nikada (kako rekosmo) nije izašao na el. mrežu odnosno pušten u pogon!
Postrojenje nuklearke Zwentendorf trebalo je da bude prvo od tri nuklearna postrojenja koja je austrijska vlada odobrila krajem 1960-ih. Sa kapacitetom od 700 MV (megavata), očekivalo se da ispuni oko jedne desetine austrijske potrebe za električnom energijom.
Izgradnja postrojenja započeta je 1972. godine, a između te i 1978. godine, kada je završena, u njegovu izgradnju potrošeno je približno milijardu dolara. Privrženost nuklearnoj energiji bila je žestoka, a ta odanost je dodatno zacementirana naftnom krizom 1973. godine, koja je navela kancelara Bruna Kreiskog da ojača svoj stav o nuklearnoj energiji.
Elektrana u Zventendorfu projektovana je kao reaktor sa ključalom vodom sa jednim rashladnim krugom, što znači da jezgro reaktora zagreva vodu koja se zatim pretvara u paru i ta radioaktivna para napušta reaktorsku halu da bi pokretala turbine. Zventendorf nije imao tipične rashladne tornjeve nuklearne elektrane, jer je projektovana za hlađenje pare vodom reke Dunav.
Iako je u to vreme trebalo da bude najsavremenije, reaktor je pretrpeo brojne nedostatke u dizajnu bezbednosti, poput vanrednog rezervnog napajanja, postavljenog napolju i zbog toga podložnog poplavama. Dve elektrane u Nemačkoj istog dizajna kao i Zventendorf već su trajno zatvorene zbog mehaničkih problema.
Pogon u Zventendorfu imao je težak početak. Prošle su jedva dve nedelje nakon probijanja tla, kada je snažan zemljotres pogodio region oštetivši temelj elektrane, koji je morao biti srušen i izliven novi beton-temelj. Zatim, tokom poplave Dunava, voda je procurila u njegovu posudu za zadršku, što ukazuje na prisustvo curenja, što je značilo da u slučaju topljenja podzemna voda neće biti zaštićena od kontaminacije.
Dalje, nisu napravljeni planovi za odlaganje nuklearnog otpada. Prvobitna ideja bila je da se zakopa duboko ispod Alpa, ali sela na odabranom mestu žestoko su protestovala. Austrijanci su pokušali da otpad prodaju Mađarskoj, Egiptu i Kini, za ponovnu upotrebu, ali su svi odbili.
Uz sve veće kritike na račun nuklearne energije, vlada je bila primorana da održi referendum da odluči da li će pokrenuti fabriku u Zventendorfu. 5. novembra 1978. godine 1,6 miliona ljudi glasalo je protiv nuklearne elektrane, što je predstavljalo 50,5 odsto glasača. razlika u razultatima referenduma je bila mala ali je bila dovoljna da zapečati sudbinu nuklearne elektrane Zventendorf
Sledećih sedam godina, do 1985. godine, elektrana je održavana u ispravnom stanju, ukoliko se mišljenje ljudi promeni. Ali nuklearna katastrofa u Černobilu 1986. godine uništila je svaku nadu da će elektrana ikada više funkcionisati.
Ubrzo nakon incidenta, vlada je započela delimično demontiranje elektrane. Neki delovi su prodati nemačkim nuklearnim firmama, ali celokupan objekat je još uvek u netaknutom stanju.
Trenutni vlasnik postrojenja koristi kompleks kao centar za obuku za bezbednost i povremeno ga daje u zakup organizatorima događaja i filmskim producentima da ga koriste kao pozadinu filma.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
