ZAŠTO (Grickamo) GRIZEMO USNE?

U ovom članku saznajte zašto grickamo odnosno zašto grizemo usne, koje su najčešće psihološke i fizičke pozadine ove navike, …

kao i kada treba obratiti pažnju i šta učiniti da se navika zaustavi.

Grizenje ili grickanje usana ponašanje je koje mnogi ljudi povremeno ili često praktikuju, često nesvesno.

Navika grickanja, može imati različite uzroke, od fizioloških do psiholoških, a u nekim slučajevima može ukazivati na dublje probleme. U ovom članku istražit ćemo najčešće razloge zašto grizemo ili grickamo usne, posljedice ove navike i kako je eventualno smanjiti ili prekinuti.

Jedan od glavnih razloga zašto ljudi grizu usne jeste anksioznost.

Kada se nalazimo u stresnoj situaciji – dok razmišljamo, čekamo, raspravljamo ili smo pod pritiskom telo traži način da se „izduva“. Grickanje usana tada postaje nesvesna fizička reakcija kojom pokušavamo da se smirimo.

Psiholozi ovu pojavu svrstavaju u tzv. oralne navike za samoumirivanje – slične onima koje deca razvijaju u najranijem uzrastu (poput sisanja palca).

Ponekad uopšte nismo nervozni, ali i dalje grizemo usne. Zašto? Jer nam je dosadno.

U trenucima kada mozak ne prima dovoljno stimulacije (npr. tokom čekanja, gledanja TV-a, vožnje), grickanje usana „popunjava“ prazninu.

Vremenom, ova radnja prelazi u mehaničku naviku, sličnu kao cupkanje nogom ili uvrtanje kose, često je više ne primećujemo dok nam usne ne postanu suve, crvene ili bolne.

Fizička nelagodnost je još jedan čest razlog. Suve, grube ili ispucale usne „pozivaju“ na grickanje – jer osećamo potrebu da skinemo mrtvu kožu ili ublažimo osećaj zatezanja.

Nažalost, ova navika često pogoršava stanje – grickanjem uklanjamo i zdrav sloj kože, čime se usne dodatno iritiraju, pucaju, pa čak i krvare.

U nekim slučajevima, griženje usana može biti nesvesna reakcija na emocionalnu borbu – pokušaj da se suzdržimo od plakanja, ljutnje, smeha ili neželjenog komentara. Usne tada postaju “ventil” za emocije koje pokušavamo da potisnemo.

Ova vrsta ponašanja je često uočljiva kod osoba koje se trude da deluju smireno ili sabrano, iako se u njima odvija snažna unutrašnja dinamika.

Iako retko, u ekstremnim slučajevima, kompulsivno griženje usana može ukazivati na psihološke poremećaje, kao što su:

1. Dermatilomanija – kompulsivno čupanje kože.
2. Trihotilomanija – čupanje kose, obrva ili trepavica.
3. Opsesivno-kompulsivni poremećaji.

Ako grickanje usana postane bolno, česta navika koja ometa svakodnevno funkcionisanje, ili ako ne možete da je zaustavite čak i kada želite – preporučuje se razgovor sa stručnjakom.

Ako želite da se oslobodite ove navike, evo nekoliko korisnih koraka:

1. Postanite svesni kada to radite – zapišite situacije u kojima se javlja (dosada, stres, pred ekranom…).
2. Zamenite naviku nečim bezopasnijim – žvaka, stres loptica, gumica za ruku…
3. Neka vam usne uvek budu hidrirane – koristite balzam bez mirisa i ukusa, da ne podstiče griženje.
4. Radite na uzroku, ne na posledici – ako je stres glavni krivac, radite na relaksaciji, disanju, šetnji ili meditaciji.

Grickanje usana možda izgleda kao beznačajna navika, ali ono često skriva mnogo više – od sitnog stresa i emocionalne borbe, do fizičkog nelagoda.

Ako prepoznate kod sebe ovu naviku, ne krivite sebe, već pokušajte da je razumete i zamenite zdravijom reakcijom.

Izvor zanimljivostidana.com