Zašto guma odskače kad je bacimo?

Priznajemo pitanje iz naslova deluje pomalo detinjasto ali zaista da li ste ikada zapitali zašo guma kad je bacimo odskače? Odgovor ćemo vam dati u narednom tekstu…

Obično se smatra da je guma biljnog porekla, ali veći deo današnje gume proizvodi se industrijski, i ima specifičnu namenu. Inače za one koji ne znaju guma ili kaučuk (Prirodna guma, Indijska guma) je elastomer (elastični ugljovodonični polimer) koji je originalno izveden iz lateksa, mlečnog koloida koga proizvode neke biljke.

Ljudi su otkrili da će ako skupe lateks i ostave ga da se suši pored vatre dok se ne zgusne i očvrsne, dobiti elastičan materijal – gumu. Kad se kaže da je neki materijal veoma elastičan, to znači da može da se rastegne tako da nekoliko puta nadmaši sopstvenu dužinu – i ne samo što neće pući već će se veoma brzo vratiti u prvobitno stanje. Guma, prirodna kao i veštačka, veoma je rastegljiva.

Postojbina visokog tankog drveta koje je izvor lateksa, Hevea brasiliensis, nalazi se u Južnoj Americi. Pre otprilike 2500 godina meksičke Maje pravile su gumene lopte. Koristili su ih, između ostalog, na terenima sa obručima, veoma sličnim modernim košarkaškim terenima.

Lateks je polimer cis-1,4-poliizoprena – sa molekulskom težinom od 100.000 do 1.000.000 daltona. Tipično, mali procenat (do 5% suve mase) drugih materijala, kao što su proteini, masne kiseline, rezini, i neorganski materijali (soli) je prisutan u prirodnoj gumi.

U toku mnogo vekova samo su stanovnici Južne i Centralne Amerike i Karipskih ostrva znali za postojanje gume. Onda je španski istraživač Kristifor Kolumbo primetio neobične elastične lopte kojima su se igrali stanovnici Haitija, i 1493. godine doneo nekoliko takvih lopti u Evropu.

Guma je veoma rastegljiva zbog jedinstvenog rasporeda svojih molekula. Prirodna guma se sastoji od dugih gipkih lanaca atoma ugljenika, tu i tamo povezanih sa atomima vodonika i umotanih u masu sličnu špagetima.

U drugim materijalima sa dugim lancima atoma, kao što je plastika, lanci su kruti. Ali u gumi, ti lanci mogu da se uvijaju, pregibaju i prepliću. Kad se komad gume razvuče, molekularni lanci se odvijaju; kad se pusti, lanci se uvijaju u prvobitan položaj.

Tek u Drugom svetskom ratu započeta je masovna proizvodnja sintetičke gume. Sjedinjenim Državama su za vođenje rata bili potrebni milioni guma za vozila i drugih proizvoda od gume.

Pošto nisu mogle da uvezu prirodnu gumu iz Azije, gde se ona uglavnom proizvodila, SAD su započele industrijsku proizvodnju ogromnih količina gume.

Danas se guma uglavnom industrijski proizvodi od naftnih derivata. Gumi se obično dodaje sumpor da bi je vulkanizovao (stabilizovao). U mešavinu gume često se dodaje sredstvo za punjenje, kao što je ugljenik u obliku čađi, da bi guma postala još jača i tvrđa (zato su gume na vozilima crne).

Izvor: opsteobrazovanje.in.rs