ZAŠTO nam vreme “leti” KADA STARIMO?
U ovom novom tekstu odgovorićemo vam na pitanje “Zašto nam vreme leti kada starimo” ….
Sećate se onih dečjih raspusta koji su trajali čitavu večnost? Leto je delovalo kao bezbroj sunčanih dana, a od jednog do drugog rođendana prolazile su čitave ere. Danas?
Dok trepnete – prošao je Božić, trepnete ponovo – već pakujete kofere za more, a godine se samo smenjuju kao na traci.
Niste ludi, i ne priviđa vam se. Vreme stvarno „ubrzava“ kako starimo, a nauka ima fantastična objašnjenja zašto nas sopstveni mozak tako surovo vara.
Prvo i najjednostavnije objašnjenje postavio je filozof Pol Žane još u 19. veku. Stvar je u čistoj matematici i proporciji:
Kada imate 8 godina, jedna godina predstavlja ogroman deo vašeg života – čak 12,5%. Zato vam se čini da traje večno. Kada napunite 50 godina, ta ista jedna godina je jedva 2% vašeg proživljenog vremena. Zbog toga nam se, subjektivno, čini da godine prolaze sve brže.
Za mozak od pedeset godina, dvanaest meseci je samo kap u moru sećanja, pa je statistički doživljavamo kao kraći i manje bitan period.
Naš mozak je programiran da štedi energiju. Kada smo deca, sve nam je novo: prvi koraci, prvi odlazak u školu, prvi put vidimo more, sneg, prva simpatija.
Svaki dan donosi gomilu novih informacija, zbog čega mozak radi „punom parom“ i detaljno zapisuje svaku sekundu. Što je više zabeleženih detalja, to nam retrospektivno taj period deluje duži i bogatiji.
Neka istraživanja sugerišu da se sa godinama menja i način na koji mozak obrađuje informacije. Kako starimo, obrada novih vizuelnih i drugih nadražaja može biti nešto sporija, pa mozak “beleži” manje detalja nego u detinjstvu. Manje detalja znači i manje uspomena koje kasnije koriste kao “orijentire” za procenu koliko je vremena prošlo.
Kada odrastemo, upadamo u rutinu. Isti posao, isti put do kuće, iste obaveze, isti ljudi. Mozak više nema potrebu da troši energiju na beleženje stvari koje već dobro zna.
On bukvalno prelazi na „autopilot“ i komprimuje dane, nedelje i mesece u jedno bledo, ponovljeno sećanje. Kada pogledate unazad, pošto nema novih „zastavica“ u sećanju, vama deluje kao da je vreme proletelo.
Postoji i čisto fiziološki razlog. Kako starimo, naš metabolizam i rad mozga se usporavaju. Moždani talasi koji mere protok vremena postaju sporiji.
Zamislite to kao kameru: u mladosti, vaš mozak snima svet u 120 frejmova u sekundi (sve je detaljno i usporeno), dok u starosti snima u 24 frejma u sekundi. Pošto stariji mozak sporije prima i obrađuje vizuelne slike, objektivno vreme pored njega prolazi brže.
Može, ili se bar može usporiti. Rešenje je u razbijanju rutine
Iako ne možemo zaustaviti vreme, možemo promeniti način na koji ga doživljavamo. Stručnjaci preporučuju da povremeno izađemo iz rutine – naučimo nešto novo, otputujemo na nepoznato mesto ili na nova mesta, promenimo svakodnevne navike ili se posvetimo hobiju koji nas inspiriše, izlazite iz zone komfora
Što više novih i neobičnih iskustava priredite sebi, to će vaš „unutrašnji sat“ kucati sporije, a život delovati duži i ispunjeniji.
Vreme zapravo ne prolazi brže kako starimo – menja se način na koji ga naš mozak doživljava. Kombinacija rutine, manjeg broja novih iskustava i činjenice da svaka godina predstavlja sve manji deo našeg života stvara utisak da vreme “leti”.
Izvor: Zanimljivostidana.com
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
