ZAŠTO (nova) godina kreće sa datumom 1 januar?

Uskoro za par dana nam dolazi nova godina. Kad je reč o novoj godini da li ste se ikada zapitali zašto (nova ) godina započinje baš 1 januara a ne na primer 1 februara ? Ako želite da saznate zašto je to tako ovaj tekst govori o tome…

Kao što je slučaj sa mnogim događajima iz antike, priča o novoj godini razapeta je između činjenica i predanja. Odluka da ona počinje baš 1. januara donesena je u Rimskom carstvu.

Mnogi kalendari s kojima smo upoznati bazirani su na vremenu koje je potrebno Zemlji da napravi revoluciju oko Sunca, međutim, kalendar koji se koristio u Rimu od 7. veka p.n.e. oslanjao se na obračun mesečevih ciklusa.

To je izazivalo masovnu konfuziju budući da Mesec kompletnu putanju oko Zemlje obavi za 27 dana, 7 sati i 43 minuta, što znači da bi dugodnevnica i ravnodnevnica promenile kalendarske datume svake godine. Ova konfuzija uticala je na mnoge stvari kao što su sadnja i žetva useva, osim toga, značajan uticaj imala je i na dužinu trajanja jednogodišnjih pozicija rimskih konzula.

Gaj Julije Cezar je 45. godine p.n.e. konačno zatražio savet astronoma koji mu je pokazao da bi se smetenost s kojom se društvo svake godine suočavalo lako rešila kalendarom koji je sinhronizovan sa solarnim ciklusom. Astronom Sosigen ubrzo razvija dvanaestomesečni kalendar i Cezar sprovodi novi sistem.

Da bi ostavio svoj trag na novom kalendaru, on je mesec u kom je rođen preimenovao u jul, a naredni mesec nazvan je po njegovom nasledniku Cezaru Avgustu. Prvi dan januara postao je i prvi dan u godini prvenstveno zato što su tog datuma rimski političari otpočinjali svoje službene dužnosti.

Dok je Julijanski kalendar bio bolji od prethodnog, on nije ostao u funkciji jer je postojala razlika od deset minuta godišnje. Do 1450. godine, kad se sva ta razlika sabrala, dobijeno je deset dana viška. Po rešenje ovog problema ponovo se otišlo do Rima, ovog puta kod pape Grgura XIII. On se takođe konsultovao sa jednim astronomom koji je matematički radio na tačnom vremenu solarne godine.

Gregorijanski kalendar konačno je stupio na snagu 1582. godine sa ispravljenom greškom od deset minuta. Ovu promenu Protestantska crkva nije dobro prihvatila, proglasivši papu Grgura antihristom jer je sam promenio vreme.

Gregorijanski kalendar je danas zvanični kalendar, međutim u različitim delovima sveta koriste se pored toga i drugi kalendari, kao što je slučaj u Srbiji i nekim drugim pravoslavnim državama gde se verski praznici slave po Julijanskom kalendaru, a nova godina počinje 14. januara.

Kinezi imaju svoj lunarni kalendar i novu godinu proslavljaju prvog dana mladog meseca između 21. januara i 20. februara, a jevrejska nova godina, tzv. Roš Hašana, praznuje se u septembru i oktobru.

izvor:kafenisanje.rs