ZAŠTO se smejemo?

Verujemo da se većina vas ponekad zapitala „Zašto se smejemo?“ Pa evo dogovora na to pitanje… Smejanje lekovito, zbog čega se odavno primenjuje kao terapija u lečenju mnogih problema i poremećaja….

Slavni glumac komedijaš, Čarli Čaplin jednom je izjavio:“Dan bez (o)smeha je izgubljen dan“ ….?

Smeh poboljšava raspoloženje, umanjuje stres, u proseku, čovek se nasmeje 17 puta na dan, dok se deca se smeju između 300-400 puta dnevno a koliko znamo, mi smo jedina bića na planeti koja se smeju.

Smeh je fiziološki odgovor koji uključuje bar 15 mišića lica, disajni sistem, limbički sistem mozga, a ako je šala baš smešna, onda čak i vaše suzne kanale.“Nasmejao sam se do suza“ znate već taj izraz.

Smejanje pozitivno utiče na brojne procese u organizmu, umanjuje rizik od srčanog udara, a u isto vreme utiče na proizvodnju antitela, koji jačaju naš imuni sistem.

Zahvaljujući fontalnom režnju, zaduženom za emocionalne odgovore naš mozak detektuje smešne situacije. Dok je leva strana odgovorna za reči i strukturu same šale, desna određuje je li je šala ili situacija smešna ili ne.

Istraživači su otkrili da se limbički sistem– skup moždanih struktura, uključujući i hipokampus, koji utiče na razne funkcije, uključujući iskonske emocije, poput straha i gladi, uključuje i kada vidimo ili čujemo nešto smešno. Ova aktivnost stimuliše motorički region mozga i tera ga da se aktivira, što dovodi do fizičke reakcije smeha, kao i zvučne manifestacije.

Kada se smejemo, mi spontano izražavamo izvesna osećanja koja su izazvana onim što vidimo, zamišljamo, čega se sećamo ili o čemu mislimo. Nešto mora da nas natera na smeh. Zašto? Ovo pitanje zaista iziskuje odgovor psihologa — onih koji izučavaju ljudsko ponašanje. Oni su do sada dali razna tumačenja, ali nijedno nije potpuno.

Postoje tri tradicionalne teorije o tome šta je to što je smešno.

Nepodudarnost teorija:
Kada se nešto što izgleda logično i poznato preokrene. Često stvari mogu biti veoma smešne kada očekujemo jedan ishod, a nešto drugo se desi. Kada počne šala, naši umovi i tela počinju da predviđaju ishod. Ovo predviđanje dolazi iz logičnog razmišljanja svojstvenog ljudima i emocija nakupljenih iz prethodnih iskustava. Kada šala menja smer, moramo da se promenimo i da istovremeno imamo različite misli i emocije. To stvarno može da nas izbaci iz koloseka, a onda doživljavamo nepodudarnost između različitih delova šale kao humor.

Superiornost teorija:
To je nešto poput gledanja najsmešnijih Home video na tv-u. Mi se smejemo šalama koje se fokusirane na tuđim grešakama, glupostima ili nesreći. Kako se osećamo nadmoćno nad osobom, mi smo u stanju da zadržimo neko rastojanje od situacije, pa smo u stanju da joj se smejemo.

Reljef teorija:
Kada se humor predstavi u nekoj stresnoj situaciji, to nam daje mentalnu pauzu i u stanju smo da budemo objektivniji u odnosu na situaciju. Filmadžije često namerno povećavaju našu napetost i onda uvedu humor kao sredstvo za oslobađanje napetosti. Najčešće se koristi humor kao crni humor, koji privlači mnoge ljude.

Smeh naročito dolazi do izražaja u društvu. Ako sami pratite televizijski program i gledate nešto smešno, možda se nećete glasno smejati. Ali ako taj program posmatrate u društvu, po svoj prilici ćete se smejati naglas.

Ili, uzmite drugi primer: ako neka grupa ljudi sedi, priča anegdote i šale i smeje se, vi se verovatno nećete smejati naglas ako ste izvan društva (negde po strani), iako ste čuli o čemu je reč.

Svima nam je uglavnom poznato zbog čega se obično smejemo: ako je neko nespretan, ako nešto ispusti, oklizne se ili padne. U takvim slučajevima i u tom trenutku osećamo se nadmoćni.

To stvara zadovoljstvo i svoja osećanja izražavamo smehom. Uopšte, smeh se razlikuje, jer zavisi od onoga što ga prouzrokuje. Smeh može biti čak i prezriv. Prema tome, smeh je izraz naših osećanja i neka vrsta našeg reagovanja na neke pojave.

Ipak, postoji jedan »mehanički« uzrok smeha: to je golicanje. Ali ono je samo refleksna radnja jednog dela tela i nema ničeg zajedničkog sa onom(ovom gore opisanom) vrstom smeha u kome uživamo „do suza“. ?