ZAŠTO žirafe imaju DUGE VRATOVE?

Naučnike širmo sveta dugo već muči pitanje kako to jest, zašto žirafe imaju duge vratove?. I konačno se došlo do nekog, barem delimičnog, odgovora kako i zašto imaju duge vratove…

Duge vratove preci žirafa imali su pre barem 16 miliona godina, kaže naučna studija.

Studija je istraživala vratnu kičmu 71 životinje, uključujući današnje žirafe, njihove srodnike i njihove pretke. Našli su da su dve vrste, Prodremotherium elongatum koji su živeli pre 25 miliona godina i koje su potencijalni preci današnjih žirafa i Canthemeryx sirtensis, koji jesu preci žirafa i koji su živeli prije 16 miliona godina, obe imale produžene vratove.

Drevne životinje veoma su se razlikovale od današnjih koleginica i nisu ni klasifikovane kao deo porodice žirafa. Fosili pokazuju da produženje vrata prethodi nastajanju roda žirafa. Dugi vratovi pojavili su se pre žirafa. Naučnici su novom studijom pokušali da utvrde odakle žirafama tako dug vrat kada su im preci imali znatno kraći.

Ključna tačka pre 7 miliona godina

Fokusirali su se na treći cervikalni pršljen svake od proučavanih 11 vrsta. Žirafe, kao i ljudi imaju 7 cervikalnih pršljenova ali su kod žirafa oni veliki i dugi 25.4 centimetra. Nakon vrste Cathumeryx, predaka koji su živeli na Zemlji pre 16 miliona godina, porodično stablo žirafe se razdvojilo u dve grane.

U jednoj grani, četiri vrste su tokom vremena razvile kraći vrat kao na primer okapi. Pre ove studije mislilo se da je okapi primitivnija vrsta nego današnje žirafe zbog kratkog vrata ali ova studija pokazuje da se okapi razvio od životinja dužeg vrata nego što ga on danas ima.

Druga grana porodičnog stabla su vrste koje su razvile dugačke vratove. Ključna tačka desila se pre 7 miliona godina kada je prednja strana svakog pršljena postajala duža stvarajući tako duže vratove kod vrste koja se zove Samotherim major koja jeste član porodece moderne žirafe. Pre milion godina kod drugih vrsta, zadnji deo svakog pršljena se produžio što je doprinelo izgledu vrata današnje žirafe.

Vrat se razvijao disproporcionalno

Tragom fosila pokazuje se da se vrat razvijao disproporcionalno. Prvo se produžio prednji deo a kasnije i zadnji. Naučnici sada znaju da je vrat žirafe nastajao 16 miliona godina pa mogu lakše istraživati zbog čega je evolucija gurnula tu životinjsku vrstu prema dugim vratovima. Kako žirafa jede lišće misli se da je na taj način mogla dohvatiti visoko lišće iznad svoje glave bolje nego drugi biljojedi

Druga teorija misli da su duži vratovi zbog mužjaka jer im daju prednost kod parenja. Današnje žirafe se bore ljuljajući glave i vratove jedan nasuprot drugog, a ženke se pare sa onim koji je dobio bitku. Obe teorije mogu objasniti koristi koje žirafe imaju od dugoga vrata.

Ova studija je važna jer pokazuje mehanizam kojim su žirafe došle do dugoga vrata. Iz prošlosti imamo samo fosile kratkovratih žirafa i okapija. Studija uključuje ne samo opise novih fosila nego i detaljnu analizu razvoja vratnih pršljenova i njihovu funkcionalnu anatomiju.

Izvor: b92.net