Radioaktivna voda "Raditor" nekada se prodavala kao lek

Teško je danas u ovako nešto poverovati, da su neki ljudi nekada, pili radioaktivnu vodu kao lek. Pre više decenija bogati su trošili mala bogatstva na bočicu „Raditor“ vodu ispunjenu radijumom koja je reklamirana kao „lek “ za razne vrste bolesti.?!

Znajući šta sada znamo o radioaktivnim elementima i njihovom dejstvu na ljudski organizam, većina nas se ne bi usudila ni da dotakne, a kamoli da popije, flašu vode koja sadrži radijum, ali je početkom dvadesetog veka tzv. „lek“ je bio veoma popularan među bogatašima

„Lek“ Raditor i drugi radioaktivni eliksiri prodavani su kao bezopasni lekovi koji mogu da se bore protiv umora i izleče sve vrste stanja, od raka pa sve do impotencije. Nažalost, u stvarnosti su polako ubijali upravo one ljude koje su trebali da izleče od teških obolenja!

Raditor, je bila destilovana voda koja je sadržavala dve radioaktivne supstance, radijum i mezotorijum, verovatno je najpoznatiji primer radioaktivnog nadrilekarstva, najverovatnije zato što je i jedini koji se može nedvosmisleno povezati sa nečijom smrću.

Prodavao se u malim bocama od 2 oz i garantovano je sadržao najmanje 1 mikrokiriju Ra-226 i Ra-228.

Proizvođač Raditora, „Bailey Radium Laboratories of East Orange“ tvrdio je da skupi tonik korisnicima daje energiju i da je izlečio desetine bolesti, uključujući anoreksiju, histeriju, nesanicu.

Ispostavilo se da je to potpuno netačno, što jasno pokazuje jeziva sudbina potrošača radioaktivnog leka Radithora.

Eben Bajers, bogati američki socijalista i industrijalac, počeo je da konzumira radioaktivni „lek“ Raditor na predlog svog lekara. On je povredio je ruku u vozu nakon fudbalske utakmice te mu je tada prepisan Raditor da pomogne u procesu zarastanja.

U decembru 1927. počeo je da pije oko tri boce destilovane vode napunjene radijumom svakog dana i nastavio da pije narednih nekoliko godina.

Ubeđen da je Raditor zaslužan za svoju energiju i opšte blagostanje, Eben Bajers nije mogao dovoljno da pohvali tonik. Slao je kutije sa njim prijateljima i poslovnim saradnicima, pobrinuo se da ga njegove devojke imaju pri ruci sve vreme, pa čak i hranio svoje trkačke konje. Veruje se da je potrošio ogromnih 1.400 boca Raditora do 1930. godine, kada su mu zubi počeli da ispadaju.

Eben Bajers je bio u svojim 50-im kada je radioaktivno „energetsko piće“ počelo da utiče na njegovo telo. Počelo je zubima, ali to je bio samo početak kraja. Godine 1931, kada je Robert Hiner Vin, advokat Federalne trgovinske komisije, poslat da intervjuiše Bajersa u sklopu izgradnje slučaja protiv proizvođača Raditora, bio je užasnut stanjem biznismena.

Prema Vinovom izveštaju, kada je Eben Bajers otvorio vrata svoje vile da mu poželi dobrodošlicu unutra, cela donja vilica i brada su mu nestale, istrulele od trovanja radijumom. Ovaj 51-godišnjak imao je samo dva zuba koja su virila iz fragmenta kosti ispod nosa, a čak je imao i rupe na lobanji koje su otkrivale njegov mozak.

Eben Bajers je umro 1932. i upravo je njegova smrt označila početak kraja Raditora. Sopstvena izjava industrijalca o toniku teško je uticala na Bailey Radium Laboratories, a kasnija tužba Federalne trgovinske komisije bila je poslednji ekser u kovčegu.

Kada je Eben Bajers umro, kovčeg je bio obložen olovom, kako bi sprečio oslobađanje zračenja iz njegovih kostiju, a 1965. godine, kada je naučnik sa MIT-a ekshumirao njegove ostatke da izmeri koliko su radioaktivni, bio je iznenađen nalazima.

Robli Evans, stručnjak za merenje i matematičko modelovanje radioaktivnosti u ljudskom telu, procenio je da su Bajersove kosti imale radioaktivnost od oko 100.000 bekerela kada je sahranjen, a pošto radijum ima poluživot od 1.600 godina, naučnik je procenio da su ekshumirane ostaci bi imali isti nivo radioaktivnosti kao i ranije. Samo skeletni ostaci zapravo su imali ukupno 225.000 bekerela…

Uprkos neuspesima, Raditor je i dalje imao svoje pristalice, čak i među medicinskim radnicima, ali naredba o „prestanku i odustajanju“ koju su izdale vlasti srećom je okončala njegovu proizvodnju kao „zdravog“ tonika.

Raditor se proizvodio od 1918. do 1928. i, osim smrti Ebena Bajersa, obim štete koju je napravio među potrošačima je uglavnom je ostao nepoznat.