ZAŠTO osećamo žeđ? (zašto smo žedni?)

Svima nam se desilio da ponekad budemo žedni. Žeđ je naročito izražena leti,kada je vruće i sparno vreme.Ako se pitate zašto smo žedni i zašto osećamo žeđ mi smo se potrudili da vam damo odgvor na ovo vaše pitanje…

Ako čovek u sebe ne unese nikakvu tečnost tri nedelje umreće. Oko 50 do 60% naše težine čini voda, i voda nam je potrebna da dopuni zalihe tečnosti, kojih dnevno iz sebe izacimo oko dve litre.

Prosečna odrasla osoba gubi u toku dana oko 700 g vode znojenjem i izlučuje oko 1,3 l kroz otpadne materije. S druge strane, bez obzira na to da li pijemo ili ne, mi unosimo vodu. Varenjem hrane organizam dobija skoro 350 g tečnosti dnevno

U krvi postoje određene normalne količine vode i soli. Ako se taj odnos promeni u korist soli, nastaje osećaj žeđi. Samu žeđ osećamo zato što u mozgu postoji centar za žeđ koji reaguje na određenu količinu soli u krvi.

Ako se ta količina izmeni, centar reaguje na taj način što šalje poruke zadnjem zidu ždrela. Odatle one odlaze u mozak i usled tih kombinovanih osećaja nastaje žeđ. Inače za žeđ je zadužen i vitamin F.

Pored brojnih važnih sastojaka, našem organizmu potreban je i vitamin F. Jeste da zvuči čudno, ali vitamin F predstavlja grupu supstanci neophodnih za naš život, iako ih organizam sam ne stvara. Ovaj vitamin igra glavnu ulogu u stvaranju odbrambene ravnoteže, a predstavlja i bazu od koje se sintetizuju druge zasićene masne kiseline.

Našem organizmu dnevno je potrebno 10 do 20 grama ovog vitamina, ali je ta količina, nažalost, retko kada zadovoljena. A dovoljno je samo da popijemo dve supene kašike suncokretovog ulja, ceđenog.

U svakom slučaju, poluzasićene masne kiseline u kojima se nalazi vitamin F, koncentrisane su u semenkama uljarica – suncokretu, lanu, pamuku, maku…

Ako ovog vitamina u organizmu nema dovoljno dolazi do gubitka vode, zbog čega se javlja preterana žeđ. Ako se koža peruta, to takođe može da bude posledica nedostatka vitamina F.

Ako dođe do hronične nestašice vitamina F, mogu da se jave i oboljenja krvnih sudova, kao što je ateroskleroza, flebitis, tromboza, infarkt miokarda, kao i poremećaj u radu jetre i smanjena otpornost na viruse i bakterije.