Naučnici otkrili u ljudskoj ćeliji novi oblik DNK!

Naučnici su po prvi put detektovali DNK strukturu unutar žive ljudske ćelije i ona izgleda više kao četvorostruki čvor nego elegantna… dvostruka spirala o kojoj učimo u školama.

Zamršeni oblik, poznat i kao „i-motiv“, viđan je u laboratoriji i pre, ali je mali broj istraživača očekivao da će se on pojaviti u ljudskoj ćeliji.

Novo istraživanje pokazuje ne samo da i-motivi postoje u ljudskim ćelijama, već da su uobičajeni.

„Naše snimanje ukazuje da je ovo normalna stvar koja se događa. Veoma je verovatno da genomi u svim ćelijama našeg tela formiraju i-motive u nekom trenutku vremena – kaže Marsel Dingel, molekularni biolog sa Instituta za medicinska istraživanja Garva u Sidneju, Australija.

Ova studija daje osnovu ideji da ovi neobični oblici DNK možda igraju suštinsku ulogu u ljudskoj biologiji.

„Možda i-motivi pomažu kontrolu tela, kad se geni uključe da prave proteine i kad su tihi. Šta god da rade, sigurno su važni hemijskoj biologiji i molekularnim terapijama“ ističe Lorens Herli, profesor hemije na Univerzitetu Arizona.

DNK u našim ćelijama većinu vremena provodi u poznatoj strukturi dvostruke spirale. Ali čak i u tom stabilnom obliku, ova fleksibilna molekula je u konstantnom toku.

Kad se deo DNK replicira, dve niti se razdvoje i upare sa novom sekvencom koja je napravljena da se poklapa. DNK molekule takođe se razdvajaju kad ćelija čita instrukcije za gen. Kad se ovaj proces završi, niti se ponovo spajaju.

Četvorostruki i-motiv pojavljuje se samo u relativno malom području genoma – štrčeći čvor u glatkoj, spiralnoj formi.

Ne može svaki deo DNK da se zamota u i-motiv oblik. Mora postojati specifičan niz slova koji uključuje nekoliko citozina, koji se upisuju kao C u genetičkom kodu.

Još početkom devedesetih francuski naučnici su otkrili da se region DNK niti bogat citozinom može uplesti na vrhu samog sebe, stvarajući četverostruki oblik u kojem su „C“ upareni sa drugima „C“, umesto sa svojim uobičajenim partnerima guaninima (G).

Nazvali su ga i-motiv, gde „i“ stoji za „interkalaciju“, hemijski termin za slojevitu strukturu.

Istraživači su pokazali da se i-motiv može oformiti u okolini koja je ekstremno natrpana, čak i kad nije kisela. Nukleus ćelije zasigurno mora biti dovoljno natrpano da se ovako nešto pojavi.

I-motivi su ono što naučnici zovu dinamikom – oni se mogu zaplitati i rasplitati zavisno od kiselosti svog okruženja, preneo je „Los Anđeles tajms“. Takođe, sekvence koje su kodovi za i-motive obično se ne nalaze unutar samog gena, već nešto „uzvodno“, u delu genoma poznatom kao promotorski region koji određuje da li će se određeni gen uključiti ili ne.

„Ove činjenice ukazuju da se i-motivi mogu koristiti kao svojevrsni prekidač koji reguliše izražavanje gena“ kaže Rendi Vadkins, biohemičar Univerziteta Misisipi u Oksfordu.

Moguće je, takođe, da i-motivi ne rade apsolutno nšta.

„Antitela možda prosto hvataju ove neobične strukture u zamku čim se oforme i one nemaju nikakav značaj “ rekao je Vadkins.

Istraživanje je objavljeno juče u žurnalu „Priroda hemije“.

Izvor:Blic.rs