ZAŠTO je planeta MARS CRVENA?
Za one koji žele saznati ili su se oduvek pitali zašto je Mars crven? Sledi odgovor na njihovo pitanje…Planetu Mars nije teško naći noćnom nebu. To je jedina planeta crvenkastog sjaja, …. zbog čega se izdvaja iz jata treperujući belih zvezda na noćnom nebu
Za one koji su zaboravili mali podsetnik…Planeta Mars je četvrta planeta po udaljenosti od Sunca, vidljiv sa Zemlje prostim okom i zato poznat od davih vremena Promer mu je 6.794 km, masa 0,107 Zemljine mase. Ima dva pratioca nepravilnog oblika, Deimos (11 km × 12 km × 15 km) i Phobos (19 km × 22 km × 27 km).
Na Marsu dan traje gotovo kao i Zemljin, 24 h i 40 min. Oko Sunca obiđe za 687 zemaljskih dana, od Sunca je prosečno udaljen 228 miliona km
Ispitivanja na samom tlu Marsa sprovedena su sondama Viking 1 i 2 (1976.) roverima Spirit i Oportjuniti, lenderom Feniks i roverom Kjuriositi. Fotografije poslate sa Marsa od „Vikinga”, letelice davne 1976. godine pokazivale su da on dosta podseća na neke delove Arizone u SAD.
Tlo je stenovito. Po dinama od peska koji se stalno kreće rasute su velike stene. Stenovite visoravni strmih strana leže pod žutoružičastim nebom. Čak i preko leta, ujutru se crveno kamenje zabeli od smrznute vode i snega nastalog od ugljen-dioksida.
Mars ima crveni preliv (boju) jer minerali oksida gvožđa (rđe) u njegovom tlu odbijaju crvenkastonarandžastu svetlost sa Sunca. Drugim rečima, tlo Marsa sadrži mnogo zarđalog gvožđa.
Vetar raznosi čestice zemlje po površini Marsa prekrivajući tamnosivo vulkansko kamenje slojem rđe. Vazdušni vrtlozi (uskovitlana tornada) podižu još više zemlje u vazduh. Prašina nošena pobesnelom olujom ponekad zastre celu planetu zaslepljujućom crvenom izmaglicom. Čak i kad je vreme mirno, u vazduhu se zadržava malo crvene prašine koja nebu daje ružičast preliv.
Međutim, crvena boja planete Mars i dalje ostaje svojevrsna misterija s obzirom na to da okolnosti nastanka nisu do kraja razjašnjene
A sudeći po najnovijoj teoriji (iznetoj u zadnjih 10-ak godina) koju je predstavio dr Džon Brandednberg Mars nije oduvek bio crven, već je to prouzrokovala prirodna nuklearna reakcija koja je pre 180 miliona godina uništila kompletnu površinu planete i pretvorila sve u prah.
„Površina Marsa prekrivena je tankim slojem radioaktivne supstance koja u sebi sadržu uranijum, torijum i radioaktivni kalijum. Nuklearna eksplozija raspršila je ovu smešu po celoj planeti“, smatra Brandednberg, naučnik specijalizovan za razvoj novih pogona za svemirska putovanja unutar korporacije „Orbital Technologies“.
Ova prirodno izazvana eksplozija imala je snagu jednaku snazi milion vodoničnih bombi od jednog megatona. Eksplozija je takođe ispunila atmosferu Marsa radio izotopima, koji se mogu primetiti na snimcima NASA-e.
Inače, Crvena planeta se umnogome razlikuje od Zemlje. Znatno je manja – gotovo dva puta. A pošto Mars ima i manju masu, njegova gravitacija je slabija – malo je jača od trećine Zemljine gravitacije. To znači da bi neko ko na Zemlji ima sto kilograma na Marsu težio svega trideset osam kilograma. Vazduh je na Marsu veoma redak – Zemljina atmosfera je 100 puta gušća.
Vazduh na Zemlji uglavnom se sastoji od azota i kiseonika; na Marsu je vazduh većim delom od ugljen-dioksida. Planeta Mars ima godišnja doba kao i Zemlja.
Temperature na Marsu se menjaju od zimskog noćnog mraza sa -143 °C do prilično toplih 17 °C u popodnevnim časovima letnjeg dana. Preko zime, ujutru kad je najhladnije, ugljen-dioksid se smrzava u vazduhu i stvara gustu ledenu maglu.
Ma kako da je danas razlika između Marsa i Zemlje velika, on je nekada davno bio sličniji Zemlji nego ijedna druga planeta u Sunčevom sistemu. !
Fotografije pokazuju da je površina Marsa išarana suvim rečnim koritima, zbog čega se pretpostavlja kako su nekad po toj pustinjskoj planeti tekle velike količine vode. Voda u tečnom stanju odavno je nestala – možda pre dve milijarde godina. Jedan deo zarobljen je u zemljištu – određena količina vode nalazi se u dubljim slojevima, koji se nikada ne odmrzavaju. Voda je zarobljena i na severnom polu planete, koji ima belu kapu od smrznute vode (južni pol Marsa uglavnom se sastoji od smrznutog ugljen-dioksida). Zbog čega je na Marsu nestala voda?
Pretpostavlja se da je zbog slabe gravitacije Mars polako izgubio najveći deo atmosfere koju je imao na početku. Kad se atmosfera razredila, vazdušni pritisak nije bio dovoljan da vodu u tečnom stanju zadrži na površini – najveći deo je jednostavno ispario.
Pretpostavlja se takođe da je nekada davno atmosfera Marsa sadržavala i više kiseonika. Dokaz je u gvožđu koje se nalazi u crvenom zemljištu te planete. Gvožđe zarđa kad stupi u reakciju sa kiseonikom. Crvena boja Marsa pokazuje da je on nekada imao sasvim drugačiju atmosferu – možda čak i vazduh koji bi čovek mogao da diše.
Na kraju jedna znaimljivost vezana za mars.Na Marsu se nalazi Olimp (Olimpus Moons) — najveći vulkan i za sada druga najviša planina u Sunčevom sistemu (najviša na nekoj od planeta sunčevog sistema)!
Izvori: opsteobrazovanje.in.rs / Zanimljivostidana.com
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
