Simbolika Prstena (prstenja)

Simbolizam – simbolika prstena (prstenja) usko je povezan s njegovim oblikom. Prsten je krug i kao takav simbol je celovitosti, savršenstva, večnosti. Takođe je i znak autoriteta, časti i dostojanstva. …

Prsten odnosno njegov oblik, krug, simbolizuje večnost, neprekidno kretanje, jedinstvo, povezanost, zajedničku sudbinu, zbog čega ga par razmenjuje na venčanju.Centar kruga predstavlja vrata koja vode u nekom pravcu koji nam može biti poznat ili nepoznat, sudbinu koju bi trebali da ostvarimo ili večnu ljubav.

Prsten se prvi put pominje u Herodotovoj priči o pečatnom prstenu koji je Polikrat bacio u more da bi umilostivio bogove

Autoritet, čast i dostojanstvo tj značenje imao zlatni senatorski prsten iz rimskog razdoblja, čije je nošenje propisivao poseban zakon – Ius anuli aurei. Kraljevi ili carevi nosili su prsten kao znak autoriteta, ali je služio i kao pečatnjak.

Prsten obeležava i povezanost pa se u tom smislu javlja kao znak saveza, zaveta i zajedničke sudbine, ili papin prsten.

Svaki novi papa na ceremoniji posvećenja dobija novi prsten na kom se kasnije ugravira njegovo ime. Taj se prsten naziva ribarski jer je na njegovoj kruni ugravirana slika sv. Petra kako vuče mrežu. Prsten se nakon papine smrti slama, tj. uništava, čime se označava prekid veze.

Prsten Simbol saveza prisutan je i u prstenu mletačkog dužda, koji se bacao u more na dan Svetog Spasa, označavajući time venčanje Venecije s morem. Sličnu simboliku venčanja, ali s Hristom, ima prsten koji primaju redovnice polažući redovnički zavet.

Zaručnički i venčani prsteni obeležavaju vezu između dvoje ljudi. Za upotrebu zaručničkog i venčanog prstenja znamo iz kasnog rimskog razdoblja. U početku se zaručničko prstenje izrađivalo od železa, a posle od zlata s motivom sklopljenih ruku, što je bio simbol poverenja između muškarca i žene. U takvom se obliku upotrebljavao i kasnije, od XII. – XVIII. st., s ugraviranim ljubavnim natpisima.

Kod Grka, prsten je trebao da zaštiti ljubav, odnosno brak dvoje ljudi i ljubav između supružnika. Prsten takođe predstavlja predmet koji istovremeno i povezuje i izoluje, što se ogleda u tome što ženu vezuje za sudbinu njenog muža, i njenu pripadnost njemu.

Dolaskom hrišćanstva, prsten, odnosno burma, postaje “annulus fidei” i počinje da simboliše vernost Dati nekome prsten značilo je obećati se toj osobi, ali pre svega bilo je to obećanje prema samome sebi. Povezati se s drugom osobom može samo onaj ko se poveže sa samim sobom, što proizlazi iz svog ličnog usavršavanja.
Konačno, prsten simbolizuje vezu između duše i tela. Na primer, rimski, keltski i germanski vojnici nosili su prstenje u nadi da će se ta veza sačuvati i tokom bitke.

Prstenu se u davna vremena pridavala i magijska, iscjeliteljska moć i zbog toga se nosio i kao talisman, najčešće u kombinaciji određenog metala i dragog ili poludragog kamena. Od metala se najviše upotrebljavalo zlato, a velika se pažnja posvećivala i izboru dragog kamenja.

Danas drago kamenje ima uglavnom estetsku vrednost, ali nekada je čovjek draguljima daleko više pripisivao magična, čudesna svojstva.

U svim civilizacijama kraljevi i svešenici koristili su izuzetne i složene dragulje, ne samo zbog njihove lepote, već i zbog simboličke vrednosti. Na primer, prsten sa dijamantom je bio simbol savršenstva i nepobedivih duhovnih moći; safir je u hršćanstvu bio simbol božanske pravde i čistoće; smaragd se nazivao kamenom proroka i obnove, a ametist kamenom umerenosti Konačno, prsten je bio simbol moći i darova primljenih od neba te je označavao duhovnu i materijalnu nadmoć njegovog vlasnika nad drugim bićima.

Kod Sumerana na pimerm prsten je uz krunu i žezlo bio znak kraljevskog dostojanstva U zoroastrizmu, religiji drevne Perzije, krilati simbol koji u ruci drži prsten, jedan je od prikaza Ahura Mazde, vrhovnog načela Univerzuma, izvora i uzroka svega manifestiranog. Ovde se prsten javlja kao simbol Sunca koje je vidljiva manifestacija Ahura Mazde na nebu.

U Egiptu je pronađeno brojno prstenje kao deo pogrebne opreme faraona. Primerci koji potiču od XX. – XVIII. dinastije predstavljaju uglavnom veliko, masivno prstenje. Kod Vikinga se pak javlja prsten kao simbol časti i odanosti. Kralj ili plemenstvo bi darivalo svojim ratnicima prstenje u znak zahvalnosti za iskazanu odanost i hrabrost. S tim su prstenima bili i sahranjivani.

Kod drevnih kultura pretkolumbovske Amerike dominira prstenje s motivima orla i jaguara. Orao je simbol dnevnog Sunca, a jaguar noćnog. Prema mitu, Sunce po zalasku silazi u podzemni svijet i u formi jaguara bori se sa silama mraka. Pobijedivši ih, u zoru izlazi u obliku orla ili kondora.

U Rimu je nošenje prstena bilo zakonski uređeno. U razdoblju Republike nosilo se samo željezno prstenje, a u kasnijem Carstvu donesen je niz novih odredbi: car Septimije Sever dozvoljava rimskim vojnicima da nose prstene; svi slobodni građani mogli su nositi zlatno prstenje, oslobođeni robovi srebrno, a robovi željezno.

Na primer, uvreženo je bilo da se verenički prsten nosi na levoj ruci, a posle venčanja da se prebacuje na desnu.
Prvo vereničko prstenje sa dijamantima potiče još iz 15. veka. Ovu tradiciju je započeo 1477. nadvojvoda Maksimilijan Austrijski, kada je dijamantski prsten poklonio Mariji Burgendlanskoj, svojoj budućoj supruzi.

Dijamant je simbolisao večnu ljubav, a zbog svoje trajnosti, dijamant kao obavezan deo vereničkog prstena se zadržao u nekim zemljama, poput SAD i Kanade i obično se nosi na levoj ruci, dok se u Poljskoj, Ukrajini i Srbiji, na primer, nosi na desnoj.