Američki razarač "Džonston" je NAJDUBLJA OLUPINA na dnu mora

Američki razarač „Džonston“ je najdublja olupina na svetu! Na dnu mora ona leži već skoro 80 godina leži na dubini od 6,456 metara ispod Filipinskog mora, i sada je prvi put olupina ratnog broda istražena podmornicom sa ljudskom posadom….

Istraživači su proveli nekoliko sati pregledajući i snimajući olupinu 115 metara dugačkog američkog razarača potopljenog 1944. godine tokom Bitke kod ostrva Samar, koja je vođena između SAD i Japana u okviru Bitke u zalivu Lejte, jedne od najvećih pomorskih bitaka u istoriji.

Vođa ekspedicije i pilot podmornice Viktor Veskovo( penzionisani pomorski SAD komadant) kaže da je olupina u izuzetno očuvanom stanju.

„Toliko je duboko da se u njenom okruženju nalazi veoma malo kiseonika. Iako je malo kontaminirana životinjskim i biljnim svetom, u odličnom je stanju izuzev oštećenja koje je brod pretrpeo tokom bitke“, navodi Veskovo.

Olupina je otkrivena 2019. godine, ali sve to sada nije moglo da bude bez sumnje potvrđeno da se radi o razaraču USS Johnston. Za detaljno istraživanje bila je potrebna specijalizovana podmornica „DSV Limiting Factor“.

Ona ima 9 centimetara debeo titanijumski trup pod pritiskom u koji mogu da stanu dve osobe i može da zaroni na bilo koju dubinu. Pre ovoga je istraživala najdublji predeo na svetu Marijanski rov na dubini od 11 kilometara.

Tokom Bitke u zalivu Lejte 1944. godine, kada je Carska japanska mornarica pokušala da osujeti američku invaziju na Filipine, „Džonston“ se našao braneći moreuz San Bernandino i na putu japanske centralne formacije.
Ujutru 25. oktobra 1944. godine avioni su spazili da prema razaraču „USS Johnston“ i još nekoliko pratećih brodova i džepnih nosača-aviona idu četiri japanska bojna broda (uključujući „Jamato“), 8 krstarica i 11 razarača.

Poručnik Robert Hejgen, oficir za naoružanje „Džonstona“ na tu vest je rekao: „Osećali smo se kao David, samo bez praćke“.

Uprkos neverovatno nezahvalnom položaju, posada „Džonstona“ počela je da pravi dimnu zavesu oko pratećih savezničkih brodova kako bi ih zaštitila od paljbe. Posle nekog vremena, kapetan američkog razarača, iako nadjačan u svakom pogledu, naredio je kurs prema japanskoj floti.

Razarač je uspeo da pogodi topovima tešku krstaricu „Kumano“, a onda i ispali torpeda, koja su je posle nekoliko minuta pogodila i pocepala deo broda.

Ubrzo su ga pogodile tri granate od japanskog bojnog broda „Kongo“ i još šest od drugih, pa je „Džonston“ izgubio pogon u jednom od motora i skoro svi topovi su izbačeni iz stroja.

Ipak, posada je uspela da delimično sanira štetu, pa je omaleni američki razarač ponovo ušao u klinč sa mnogo većim japanskim brodovima, pokušavajući da im odvrati pažnju od džepnih nosača-aviona.

Posle herojskog otpora „Džonston“ je pogođen još nekoliko puta, izgubivši sav pogon i počeo da tone. Kapetan japanskog razarača „Jukikazea“, koji mu je prišao na kilometar i ispalio poslednji salvo kako bi osigurao da će potonuti, salutirao je dok je tonuo. Od 327 članova posade, samo 141 je preživeo.

Izuzetan otpor manje grupe američkih brodova uspeo je da osujeti prodor centralne japanske flote vice-admirala Takea Kurite i natera ga na povlačenje.