Najzanimljiviji sajt Balkana

civilizacija asteka 1U nastavku teksta vam donosimo priču kako je izgledala drevna civilizacija Asteka....Poreklo Asteka nije u potpunosti rasvetljeno. Legenda kaže, da se oko 1250. godine malo nomadsko pleme...

iz svete zemlje Astlan doselilo u Meksičku dolinu. Imali su tri imena na svom origanlnom nauatl jeziku: Meksika, Tenoćka i Asteci (po zemlji porekla Astlanu, zemlji ždralova negde na dalekom severu).

Carstvo (civilizacija) Aateka postojalo je od 1428. do 1521. godine, a nastalo je kao trojni savez naroda Asteka, Tepaneka i Akoluanaca, odnosno njihovih gradova-država Tenočtitlan, Tlakopan i Teškoko.



Pokorili su sva plemena sa tih prostora, Totonake, Sapoteke, Miksteke itd. Zahvaljujući svojoj ratobornosti, Asteci su bili dominantni u Srednjoj Americi.  Mnogo pre njih, svoju civilizaciju su u Meksičkom zalivu razvili su Olmeci, narod koji je bio vešt u izradi prelepih skulptura i keramike.

Olmeci su, veruje se, obožavali boga u liku jaguara. Od 1. do kraja 4. veka veliki grad po imenu Teotihuacan bio je najmoćnije središte Meksičke doline. U isto vreme se na jugu razvijala civilizacija Maja. U središnjem je Meksiku u 9. i 10. veku narod Tolteka postao najuticajniji.

Tolteška kultura nestala je i ustupila je mesto Astecima. Ako je verovati legendi, oni su stotinama godina lutali dok nisu naišli na kaktus, na kojem je vrhu orao proždirao zmiju.

Njihovi su sveštenici davno bili predvidjeli taj događaj govoreći im da na tome mestu, na ostrvu u jezeru Texcoco, gde se danas nalazi grad Meksiko, izgrade svoju prestolnicu. Nazvali su je Tenočtitlan...

To se sve dogodilo oko 1345. godine. Iako su ih neprijatelji stalno napadali, Asteci su se brzo prilagodili i počeli sami osvajati susedne teritorije. Ubrzo su zavladali celim Meksikom.

Većina Asteka živela je u malim kućama od posebne vrste opeke. Muškarci i dečaci radili su u polju, dok su se devojke i žene brinule o kući, mlele kukuruz i prele pamuk od kojega su tkale odeću. Plemići su nosili odeću toplih boja, a uzorci na tkanim označivali su društveni položaj.
asteci odećaTenočtitlan je bio ogroman grad sa svojih 350.000 stanovnika. Umesto ulicama, bio je ispresecan kanalima povezanim s jezerom. Gradske tržnice bile su pune proizvoda iz svih krajeva carstva. Asteci nisu imali novac, već su plaćali perjem, alatom i kakaom.

Asteci su poštovali veliki broj bogova. Jedan od njih bio je Quetzalcoatl, pernata zmija. Za njega je legenda govorila da je otišao, ali da će se jednoga dana vratiti.

Stoga, kada je Španac Kortes došao u Meksiko, Asteci su ga zamenili za svog nestaloga boga. Ratnim su zarobljenicima za kaznu vadili srce i žrtvovali ga bogovima, tražeći za uzvrat da on ne uništi njihov svet.

Car je bio svemoćan. Ispod njega su bih postavljeni vojnici visokih činova, sveštenici i bogati trgovci. Običan svet nije uživao neke posebne slobode niti je sudelovao u vlasti. Ispod njih bili su samo robovi.

Za vreme Montezumine vladavine (1502—1520) sveštenici su preovladali nad velikašima i imali su odlučujući glas u političkim pitanjima. Da bi se zaštitili od ustanka naroda, plemićki rodovi su živeli u zasebnim četvrtima grada.

U Tenoćtitlanu ta se četvrt nazivala Tepan (šp. Teepan). Mnogi ratovi pokretani su samo radi pribavljanja ratnih zarobljenika za potrebe žrtvovanja. Pošto je o počastima, napredovanjima i nagradama u asteckoj vojsci odlučivao broj zarobljenika koje je ratnik mogao sebi da pripiše, protivnici su, umesto da jedni druge ubijaju, nastojali da se međusobno hvataju i odvode u ropstvo.

Društveno uređenje

Svaki čovek bio je član neke porodice, porodice su bile deo klana (grupe porodica), a 20 ovakvih klanova činilo je pleme. Plemensko veće bilo je sačinjeno od vođa svih klanova. Asteci su bili veoma vešti državnici. Njihova država je bila monarhija naslednog tipa. Kralj je morao da ima neku ratnu pobedu i veliki broj zarobljenika.

Zarobljenici su se žrtvovali u strašnim krvavim obredima. Nakon svake pobede usledilo bi krunisanje kralja krunom ukrašenom zlatom, draguljima i perjem. Vladar je živeo u ogromnoj palati okružen izuzetnim luksuzom.

U Astečkom društvu veoma se vodilo računa o poreklu. Najveći ugled uživale su porodice koje su vodile poreklo od utemeljitelja astečkog carstva. Sve plemićke kuće bile su u obavezi da vladaru dovode naoružane vojne odrede, ali i da ga lično služe na dvoru. Pripadnici nižih slojeva stanovništva bili su dužni da o svom trošku popravljaju zgrade i održavaju kraljevo imanje.

Astečki ratnici Orao i Jaguar

Postojala su 2 ratnička (viteška) reda: Orlovi (Sunce) i Jaguari (Zemlja). U ovim redovima bili su samo odabrani članovi Asteka. Imali su posebne uniforme sa šlemovima ukrašenim perjem ili jaguarovom kožom. Svi ratnici bili su podeljeni u više različitih staleža. Pripadnici najvišeg, bili su najbogatiji.

Stupanje u brak

Mladići su bili spremni za ženidbu kad bi napunili 20 godina, a devojke 16. Brak su ugovarali roditelji uz saglasnost mladenaca. Brak je morao da odobri i sveštenik, tako što je proveravao da li su sudbine koje su mladiću i devojci zvezde namenile međusobno usaglašene. Poligamija je bila dozvoljena. Prva žena je imala prednost nad ostalima i samo su njena deca mogla da naslede oca.
civilizacija astekaUmetnost i tehnologija

Asteci su znali za točak ali ga nisu upotrebljavali kao sredstvo za prevoz, već najčešće kao igračku ili ukras.!? Od zada, tirkiza i perja izrađivali su ukrase, maske i shke.

Zlatari su bih vešti u izradi lepog nakita. Posuđe im je bilo izrađeno od prelepo ukrašene keramike. Ogledala, noževi i ostali oštri predmeti bili su izrađeni od opsidijana, materijala vulkanskog porekla. Ipak, Asteci su najpoznatiji po svojim veličanstvenim skulpturama i građevinama, posebno hramovima u obliku piramide. Asteci su se služili piktografskim pismom. Astečki jezik zove se nahuatl, a savremena verzija toga jezika i danas se govori u Meksiku.


Vaspitanje i obrazovanje

O vaspitanju i obrazovanju astečke dece saznajemo na osnovu sačuvanih kodeksa. Jedan od najpoznatijih je Kodeks Mendosa, koji nam daje detaljan pregled odrastanja mladih i njihovih uloga u svakodnevnom životu.

Nakon što bi dete napunilo tri godine, roditelji su započinjali njegovo obrazovanje. Samo obrazovanje podrazumevalo je uključivanje deteta u mnoge poslove. Majke su se više posvećivale ćerkama i učile ih kako da obavljaju lakše kućne poslove, dok su očevi učili svoje sinove kako da rukuju oruđem.

Kako su deca postajala starija, tako su se gomilale i njihove obaveze i postajale sve zahtevnije. Devojčice su prvo pomagale majkama, a zatim učile i da prave tortilju i da tkaju. Dečaci su morali da nauče ne samo kako da rukuju alatima, već i kako da upravljaju kanuom i pecaju.

Religija i mitologija

Astečka religija bila je mnogobožačka. Asteci su svojim dolaskom preuzeli mnoge elemente drugih mezoameričkih kultura i ranijih naroda. Imali su mnogo bogova, a neki od njih su:

"Tloke Nauaki" – bog stvoritelj; bog četiri strane sveta; stari bog vatre koji je takođe simbolizovao godinu i godišnja doba; „Ćikomekoatl“ – ili boginja žetve i ishrane, predstavljana je kukuruzom; "Sinteoatl" – bog kukuruza; bog proleća; boginja vode; „Tlalok“ – bog kiše, koji je po svom raspoloženju slao blagotvornu kišu ili razornu oluju. Od njega su najviše strahovali seljaci, jer je njegov kult snažno povezan sa plodnošću zemlje ; "Koatlikue" – boginja zemlje; ona je bila majka „Ucilopoćtlija“ – boga sunaca i zvezda. On je igrao najvažniju ulogu u verskom životu.


Osvojeni i uništeni

Španski osvajač Hernan Kortez 1519. godine stigao u Tenochtitlan. Odmah je zarobio cara, Montezumu II. Montezuma je ostao na prestolju, ali morao je raditi sve što mu Kortez naredi. Asteci su se pobunili protiv Kortesa, ali nikako se nisu mogli meriti s dobro naoružanim Špancima osvajačima.

Nedugo zatim usliedile su žestoke borbe u kojima je i sam Montezuma izgubio život. Za manje od dve godine Španci su vladali celim Meksikom. Nakon što su sa zemljom sravnili grad Tenochtitlan i njegove hramove, na tome su mestu podignuli novo naselje. Tokom poslednjih 100 godina arheolozi su iskopali ostatke nekoliko astečkih zgrada i pokušali su ih rekonstruirati.




Dodaj komentar




Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1