Najzanimljiviji sajt Balkana





Dana 21. jula 1969. godine čovek se spustio na Mesec I sutra se navršava tačno 50 godina od tog događaja Apolo 11 (engl. Apollo 11) bila je prva misija sa zadatkom da spusti ljude na Mesečevu površinu,...

peta misija u okviru Apolo programa sa ljudskom posadom i treća sa ljudskom posadom koja je letela prema Mesecu.

Apolo 11 je lansiran 16. jula davne 1969. sa tročlanom posadom koju su činili Nil Armstrong, Edvin (Baz) Oldrin i Majkl Kolins. Dana 21. jula 1969, u 2:56 po univerzalnom vremenu, Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec, a ubrzo mu se pridružio i Edvin (Baz) Oldrin.(op. autora ne zalazimo sad u teorije zavere)


U nastavku teksta donosimo vam zanimljivosti tj zanimljive činjenice vezane za "APOLO 11"

1. Toster je naprednija mašina od modela Apolo 11

Iako je upravljački kompjuter Apolo 11 (Apollo Gidance Computer - ACG) bio vrhunac tehnologije za svoje vreme, u poređenju sa tehnologijom koju danas koristimo svakodnevno, ima prilično “osnovne” mogućnosti. Computer Weekly je objavio da ovaj “genijalni kompjuterski sistem” bio komplikovan koliko i džepni kalkulator, i da je elektronika u modernim tosterima daleko naprednija.

2. Izvorni kod koji je odveo Apolo 11 na Mesec, prepun šaljivih i političkih referenci

Kompjuterski programi nisu naročito poznati po smislu za humor, međutim, proučavanjem istorije letenja na Mesec, 2016. godine je otkriveno da je ovakvo nešto moguće i da postoji.

Bivši pripravnik NASA-e, Kris Gari, postavio je izvorni kod letenja koji je imao Apolo 11 na GitHub i tako pokazao legendarni primer softvera za letenje, koji je bio ispunjen šalama na račun gorućih tema 1960ih.

Jedan od fajlova, čija je uloga bila navigacija leta do Meseca, sadrži red reči “BURN_BABY_BURN”, a njegovo skriveno značenje je aludiranje na di-džeja Magnifsent Montagua i njegovu prepoznatljivu frazu “Burn, baby! Burn!”, ali i Crni pokret snage, koji se zalagao za prava Afro-američkog naroda tog perioda, kako prenosi ABC Njuz. U sadržaju koda našli su se i “HELLO_THERE”, “GOODBYE. COME AGAIN SOON”, “PINBAL_GAME_BUTTONS_AND_LIGHTS”.

3. Kada je Apolo 11 sleteo, gorivo u rezervoaru je bilo pri kraju

Kada je Apolo 11 konačno sleteo, njihova zaliha goriva je bila izuzetno niska. Kada se alarm prvi put oglasio, posadi je ostalo još 60 sekundi da sleti. “Kada se alarm spustio na 30 sekundi, bili smo na oko 3 metra od tla. Armstrong tada već nije mario za brojeve, a ja sam video senku Sunca iza nas. Sekundama kasnije Armstrong je potvrdio Hjustonu da je “Orao sleteo”“, objasnio je Aldrin.

4.  Baz Oldrin čovek koji je prvi vršio nuždu na Mesecu

“Tamo je vladala samoća kao u paklu. Upišao sam se u gaće”, izjavio je Oldrin, ispred mase ljudi koja se okupila ispred “Njuzeuma”, muzeja u Vašingtonu.

5. Mesec ima izrazit miris

“Mene je miris podsetio na pokvareni pepeo iz kamina”, objasnio je Armstrong na pitanje o tome kakav je miris Meseca. Što se tiče Aldrina, njega je miris više asocirao na “nešto poput baruta u vazduhu, nakon pucanja petarde ”.
apolo 11 mesec6. Uzorci stena koje je posada donela sa Meseca, stari su milijardama godina

Medije je veoma zanimalo šta astronauti planiraju da ponesu sa Meseca, pre njihovog puta, ali, ono što su doneli, bilo je još fascinantnije. Neki uzorci stena koje su doneli, procenjuje se da su stari oko 3,7 milijardi godina.

7. Normalno obavljanje fizioloških potreba posade NASA nije do detalja predvidela

NASA nije do detalja razradila sve poteškoće sa kojima će se astronauti suočiti na Mesecu, kao što je, na primer, obavljanje nužde u uslovima nulte gravitacije. Jedan od astronauta je čitavo putovanje proveo na lekovima kako bi odložio dijareju i "normalno" funkcionisao tokom misije. Identitet astronauta nije nikada otkriven.

8. sovjetska svemirska letelica se nesrećno slupala o Mesec

...Dok je posada iz Apolo 11 letelice završavala svoj posao na površini Meseca, Luna-15, neimenovana sovjetska letelica se slučajno slupala o Mesec, na oko 893 kilometara od mesečevog Mora spokojstva

9. Američka zastava je najverovatnije ubrzo po odlasku astronauta pala i raspala se

Što se tiče sudbine američke zastave, veruje se da je ona pala i pretvorila se u pepeo. Baz Oldrin je izjavio kako je po njihovom uzletanju plamen rakete oborio zastavu. Tokom vremena, crvena i plava boja sa zastave neminovno su izbledele, ležeći u mesečevoj prašini, nezaštićene od ultraljubičastog zračenja. Pretpostavlja se da je i najlon tokom vremena postajao krt, i da je postepeno dezintegrisao.

10. Da bi samo jedan čovek načinio svoj prvi korak na Mesecu, potrebna je ogromna pomoć

Procenjuje se da je u tom poduhvatu učestvovalo oko 400.000 naučnika, inženjera i tehničara, kako bi misija Apolo 11 bila uspešno obavljena.

11. Parče drveta pravog aviona braće Rajt

Nil Amstrong je sa sobom na misiju nosio parče drveta od aviona koji je pripada Rajt braći- izumiteljima aviona.

12.  600 miliona ljudi gledao tv prenos

Sletanje na Mesec gledalo je oko 600 miliona ljudi.Što je u to vreme bilo najgledanije i istoriji televizije, do tada !

13. Misija "APOLO 11" i zastava SFRJ (Jugoslavije)

Misija apolo 11 je sakupila 23 kilograma kamenja sa Meseca, koje su poneli na Zemlju. Deo tog tovara 3 kamenćića s Meseca od 23 kilograma, završio je i u bivšoj Jugoslaviji kod Josipa Broza Tita, nakon što je posada misije Apolo 11 došla u zvaničnu posetu.U misiji "Apolo 11" nošena je i zastava nekadšnje SFRJ!

14.  Astronauti misije "Aplo 11" morali u karantin nakon povratka s Meseca

Nakon što su se vratili na Zemlju, astronauti su bili stavljeni u karantin, kako bi se prečilo eventualno širenje mikroorganizama sa Meseca.


15.  Na Mesecu 1969.godine ostavljen silicijumski disk

Armstrong i Oldrin su ostavili silicijumski disk veličine novčića u kom su upisane poruke mira iz 73 države, među kojima su poruke kraljice Elizabete II, Indire Gandi i pape Pavla VI. Disk može da opstane na površini Mjeseca hiljadama godina. On je trajni dokaz da su mnogi lideri, uprkos napetim odnosima koji su vladali 1969, bili ujedinjeni u ovoj misiji.

16.  Astronauti misije APOLO 11 morali proći carinu

Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins, po povratku sa prvog sletanja na Mesec, morali prvo na carinu.Ambasada SAD u Beogradu na svojoj Fejsbuk stranici objavila je dokument iz 1969. godine.
"Pravila su pravila. 24. jula 1969. godine, nakon povratka sa službenog putovanja i pređenih preko 700.000 km od Floride preko Meseca do Havaja, tročlana posada misije Apolo 11 morala je da popuni carinsku deklaraciju. Nešto za prijaviti? Par sitnica, mesečevo kamenje, malo prašine, ništa posebno."

17. Srpski stručanjci u misiji "Apolo11 "Srpski apolo 7"ILI "Ćelavi orlovi"

U program Apolo 11 direktno su bili uključeni (poreklom srbi) srpski naučnici i stručnjaci njih 7, pa su se nazvali društvo "Ćelavih Orlova", kako su se duhovito nazvali, danas ih zovu "Srpski Apolo 7":

Milojko Majk Vučelić je imao najodgovorniju ulogu – bio je glavni menadžer programa za sletanje astronauta na mesečevu površinu. Takođe bio je inženjer mašinstva bio rukovodilac projekta, a u periodu 1966—1978. i jedan od direktora američkog svemirskog programa Apolo.Spasio je astronaute u misiji "Apolo 13" Za rad na projektu Apolo dobio je više nagrada i priznanja, od kojih je najvažnije najviše američko civilno odlikovanje Predsjednička medalja slobode

Dr. Slavoljub Sem Vujić inženjer je bio producent i koordinator projekta "Apolo 11" takođe zadužen za istraživanje rada elektronskih uređaja na objektima koji su slati u svemir u okviru misija Apolo i Saturn.

David Vujić, inženjer i projekt menadžer lično odgovoran za povezivanje programa u okviru Rokvel, NASA i ostalih kompanija, kao i za tehničko i upravljačko sadejstvo sa drugim firmama uključenim u misiju Apolo.Takođe je zastupao NASA i bio zadužen za odnose sa medijima u to vreme.

Milisav Šurbatović je bio inženjer zadužen za prizemljenje i odvajanje svemirskih objekata na površinu Meseca

Danilo Bojić je bio glavni inženjer i specijalista za sisteme kretanja i kontrolu reakcionih sistema u Apolo programu ujedno kreator svemirskog šatla "Orao", za šetnju po Mesecu.

Petar Galović inženjer zadužen za osmišljavanje i obezbeđivanje katapultnog sistema u svemirskim brodovima misije Apolo

Pavle Dujić je bio zadužen za sistem distribucije električne energije na Apolo svemirskim brodovima tokom leta na Mesec.

Izvori: Nacionalna Geografija.rs  i  Zanimljivostidana.com




Dodaj komentar





Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1