Najzanimljiviji sajt Balkana




Svako voli prijatne mirise miris cveća, ili miris kolača koji se peče. Ali neugodan miris može da bude veoma neprijatan. Čudno je, ali količina mirisa, i kada su prijatni...

i kada su neprijatni, može da bude veoma, veoma mala, pa da se ipak osete.

Čulo mirisa ili hemorezceptor Znate li da ćete osetiti miris nekih materija čak i kada ih u vazduhu ima u neverovatno maloj srazmeri, samo 1:30.000.000.000! To važi za čoveka, čije je čulo mirisa slabije razvijeno nego kod psa.



Percepcija mirisa ili mirisa posreduje olfaktorni nerv. Ćelije olfaktornog receptora (OR) su neuroni prisutni u olfaktornom epitelu, koji je mali deo tkiva na zadnjoj strani nosne šupljine


Postoje milioni neurona receptora koji deluju kao ćelije senzorne signalizacije. Svaki neuron ima cilija u direktnom kontaktu sa vazduhom. Udarni molekuli vezuju se za receptore proteina koji se protežu iz cilija i deluju kao hemijski stimulus, pokrećući električne signale koji putuju aksonima njuškanog živca do mozga.

Inače centri za miris i ukus su u mozgu duboko povezani. Mirisi u mozgu stvaraju kompleksne informacije povezane sa ukusima. Nova istraživanja pokazala su da se ova dva čula spajaju i u ćelijama jezika.


Kako nastaje miris? Mi osećamo miris kada neka hemijska materija dolazi u dodir sa završecima određenih živaca. Ova materija mora da bude u obliku gasa ili pare, inače ne bi mogla da putuje kroz vazduh. Zato možemo da osetimo miris i na većoj udaljenosti.

Ćelije čula mirisa se nalaze u dlačicama smeštenim na sluzokoži u nosu. Ovi završeci zauzimaju veoma malo područje u gornjem delu nosnih šupljina. Oni su tako postavljeni da prilikom disanja uvlačimo vazduh preko njih. Ali ako namerno želimo nešto da pomirišemo, na primer cvet, mi obično snažno udahnemo vazduh kroz nos i time ga usmeravamo pravo prema području za miris.

Da bi nešto mirisalo, mora da bude ili isparljivo, to jest, u pokretu, ili nam ga mora doneti neka materija koja je u pokretu. Kada miris dospe u određeno područje u nosu, on izaziva živčanu struju koja putuje do mozga, gde prepoznajemo miris.

Svakodnevno srećemo šest najčešćih vrsta mirisa: miris cveća i voća, miris uobičajenih začina, miris izgorelog, miris trulog, miris benzina i nafte i najzad miris raznih etarskih ulja (to miris sapuna parfema i sl)

Ljudi mogu da namirišu hiljade aroma, ali čovek oseća deset vrsta mirisa, kaže profesor Džejson Kastro, sa Koledža Bejts. Zanimljivo je da svaki nosi i određenu informaciju.

"Postoji ovih deset osnovnih kategorija zato što one odražavaju važne atribute o svetu - opasnost, hranu i slično. Ako su vam poznate ove kategorije, onda možete početi da razmišljate o izgradnji mirisa. Nismo rešili problem predviđanja mirisa na osnovu njihove hemijske strukture, ali nadamo se da ćemo to postići", izjavio je Kastro.

Dakle, svaki miris je zapravo mešavina samo 10 osnovnih aroma.




Dodaj komentar





Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova

Nova rublika KAKO

 Na našem sajtu još jedna
nova rublika "Kako..."

Nadamo se da će vam rublika "kako "
biti zanimljiva i zabavna😊
Da će mlađi saznati i naučiti nešto novo,
a stariji obnoviti svoje znanje
HVALA ŠTO NAS ČITATE I PODRŽAVATE SAJT😊


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1