KAKO radi MOZAK HOBOTNICE?

U ovom tekstu želimo da saznate ako ne znate, „kako radi mozak hobotnice?“ Zamisli životinju koja menja oblik, otključava tegle, pravi planove za bekstvo, …

i ima više mozgova nego ti i ja zajedno. Upoznaj hobotnicu – jednog od najneobičnijih stvorenja na planeti Zemlji!

Ne samo da hobotnice izgledaju kao vanzemaljci, već se i njihova nervna struktura i ponašanje drastično razlikuju od svih drugih životinja koje poznajemo.

Hobotnice su beskičmenjaci, što znači da nemaju kostur – ni spoljašnji ni unutrašnji. Zahvaljujući tome, one mogu da se provuču kroz neverovatno uske prostore, ponekad i kroz otvore veličine njihovog oka.

Njihova inteligencija nije usmerena ka dominaciji (kao kod sisara), već ka preživljavanju kroz kamuflažu, bežanje i prilagođavanje.

Verovali ili ne hobotnice imaju devet mozgova! One imaju jedan centralni mozak nalazi se između očiju, on koordinira osnovne funkcije i ponašanja. I osam manjih mozgova, po jedan u svakom kraku! Svaki krak može da razmišlja, reaguje i istražuje nezavisno.

To znači da svaki krak „zna šta radi“ čak i bez komande iz centra. Hobotnica bukvalno može da koristi jedan krak da istražuje, drugi da otvara školjku, a treći da odvraća pažnju predatora – sve u isto vreme.

Pored inteligencije, hobotnice imaju i kompleksan sistem pigmentnih ćelija koje omogućavaju trenutnu promenu boje kože

Nervni sistem hobotnice je potpuno drugačiji od našeg ! Hobotnica ima oko 500 miliona neurona – približno kao pas! Više od dve trećine neurona se nalazi u kracima, a ne u centralnom mozgu.

Njeni kraci imaju sopstvenu „volju“, mogu da donose mikro-odluke bez potrebe da se „konsultuju“ s glavnim mozgom.

Kraci su toliko „inteligentni“ da čak mogu da reaguju nakon što se fizički odvoje od tela (nakratko, naravno). Zvuči jezivo? Dobrodošli u svet hobotnice.

Centralni mozak hobotnice ima oblik krofne, a jednjak joj prolazi kroz sredinu mozga! To znači da ne može da guta preveliki plen, jer bi mogla da ošteti sopstveni mozak. Još jedna bizarna, ali sjajna činjenica iz hobotničkog univerzuma.

Naučnici su primetili da hobotnice imaju faze slične REM snu (onoj kada mi sanjamo). Tokom tih faza, menjaju boje kože, ponašanje, čak i pokrete – što je navelo neke istraživače da veruju da možda zaista sanjaju.

Zamislite snove jedne hobotnice: okean, lov, kamenčići, promena oblika, možda čak i… vi?

Hobotnice su neverovatno pametne: U eksperimentima su učile da razlikuju oblike i boje. Pamte ko ih je povredio, pa izbegavaju neprijatna iskustva.

Otvaraju tegle, rešavaju zagonetke, koriste alate (školjke kao štitove!).Neke su bežale iz akvarijuma, prelazile podvodne cevi, jele ribu iz drugih bazena i vraćale se nazad – kao pravi tajni agenti.

Evolucija hobotnice je odvojena od većine inteligentnih životinja. Njihovi najbliži rođaci su mekušci – puževi i školjke – a ne ribe, sisari ili ptice.

Hobotnica je razvila inteligenciju potpuno nezavisno od nas. Naučnici smatraju da je to primer „konvergentne evolucije“ – kada dve vrste razviju slične osobine (npr. inteligenciju) iz potpuno različitih pravaca.

Mozak hobotnice je prava biološka misterija. Sa devet mozgova, inteligencijom, memorijom i sposobnošću da rešava probleme, hobotnica je najbliža stvar „vanzemaljcu na Zemlji“.

Hobotnica živi samo 1–2 godine (neke do 5), ali za to vreme može naučiti više nego što očekujemo.

Istraživači koriste AI algoritme da modeluju ponašanje hobotnica, jer su toliko kompleksne. Neki naučnici veruju da hobotnice mogu predstavljati najbližu formu „alternativne inteligencije“ na Zemlji.

Zato sledeći put kada vidiš hobotnicu u dokumentarcu ili akvarijumu – znaj da te možda posmatra mnogo pažljivije nego ti nju.

Izvor:Zanimljivostidana.com