Zanimljive činjenice (zanimljivosti) o astronautima (kosmonautima)

Pred vama su zanimljive činjenice o astronautima odnosno kosmonautima koje će vas oduševiti: Astronauti (kosmonauti) su među najhrabrijim i najobučnijim ljudima na svetu. …

Njihov posao uključuje putovanje izvan naše planete, boravak u bestežinskom stanju i rad u ekstremnim uslovima. Iako često deluju kao superheroji iz filmova, njihov život je pun neobičnih i fascinantnih detalja.

Pre nego što pređemo na zanimjivosti o kosmonautima da vam kažemo kako je reč astronaut (kosmonaut) nastala .

Reč astronaut (kosmonaut) potiče iz grčkog jezika i sastoji se iz dva dela: „Astro“ (ἄστρον) = zvezda i grčke reči „naut“ (ναύτης) = mornar, putnik Dakle, astronaut to jest kosmonaut bukvalno znači „mornar među zvezdama“ ili „putnik kroz zvezde“.

Termin astronaut se prvi put pojavio u SAD 1950-ih, kada je počeo svemirski program i kada je bilo potrebno dati naziv ljudima koji će leteti u svemir.

U SSSR-u (današnja Rusija), korišćen je drugačiji termin: Kosmonaut, koji takođe dolazi iz grčkog:“kosmos“ = svemir i grčke reči „naut“ = mornar.

Evo zanimljivih činjenica o astronautima za koje ste možda znali a možda ne:

12 april tradiconalno je praznik u Rusiji, a od 2011. godine se obeležava i kao UN Međunarodni dan ljudskog letenja u svemir
Valentina Tereshkova je 1963. letela sama, obišla Zemlju 48 puta i provela gotovo 3 dana u svemiru – i danas je jedina žena sa solo-misijom
Gherman Titov je tokom Vostok 2 (1961) organizovao svoj san i bio je prvi koji je iskusio i mučninu od bestežinskog stanja
Bez gravitacije, kičma se istegne i astronauti mogu postati do 5 cm viši dok su na misiji!
Hrana ne sme da se mrvi jer se mrvice mogu zavući u opremu i izazvati kvar. Zato je hleb zamenjen tortiljama!
Kosmonauti kažu da njihove skafandere nakon izlaska u svemir prate mirisi slični zapaljenom mesu, varenom metalu ili barutu.
Bez gravitacije, mišići i kosti slabe, pa astronauti vežbaju i do 2 sata dnevno kako bi ostali u formi.
Jurij Gagarin je 1961. postao prvi čovek u svemiru, provevši 108 minuta u orbiti oko Zemlje.
Krikalev je proveo 803 dana u svemiru Do 2005. bio je čovek sa najviše provedenog vremena u orbiti, izvršio je 8 svemirskih šetnji od ukupno 40+ sati
Pettit je proveo 590 dana u svemiru tokom četiri misije, a njegova najnovija trajala je od septembra 2024. do aprila 2025.
NASA-ini astronauti su ranije morali da imaju pilotsku dozvolu i diplome iz inženjerstva, biologije ili fizike!Danas ima i učitelja, lekara i biologa među njima.
Zbog pritiska u rukavicama svemirskog odela, neki astronauti su izgubili nokte usled bola i pritiska tokom svemirskih šetnji.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) astronauti vide 16 izlazaka i zalazaka sunca dnevno!
Suni Williams postavila je rekord žene sa 62+ sati svemirskih šetnji
NASA-in Extravehicular Mobility Unit je dizajniran kao potpuno kompaktan „svemirski brod“ – kompletno opremljen sistemom za život, elektronikom, komunikaciju i rezervu za 8–8,5 h EVA misije
Bez gravitacije, suze se ne slivaju niz lice već formiraju male kuglice koje lebde oko očiju – što može biti veoma neprijatno.
Na svemirskoj stanici nema veš-mašine – odeća se nosi dok se ne isprlja, a zatim se jednostavno odbacuje.
Na ISS-u dan traje 90 minuta, pa astronauti imaju fiksni raspored spavanja, uz zatamnjene kabine.
Bez osećaja gore i dole, mnogi astronauti dobiju mučninu u prvim danima misije.
Oleg Kononenko je, sa pet letova, oborio rekord sa očekivanih 1 110 dana u orbiti do kraja 2025.
Astronaut Baz Oldrin Apollo 11
Nakon misija od 6+ meseci, astronauti dobijaju poremećaje vida i pritisak u očima – poznato kao SANS .
Astronauti često vraćaju sa sedom kosom – moguće zbog oksidativnog stresa .
Svemirska odela sadrže sistem za hlađenje i ventilaciju koji koristi tečnost koja cirkuliše kroz cevi u odelu kako bi održala temperaturu astronauta unutar optimalnog opsega.
Alat izgubljen u svemiru? Heidemarie Stefanyshyn‑Piper izgubila je torbu od 13 kg .
Kosmonaut Sergej Krikalev ostao je u orbiti 10 meseci – dok se Sovjetski Savez raspadao .
Unutar skafandra, za svaku svrhu postoji salvete‑traka – za češanje lica ili zaustavljanje kijanja .
Peggy Whitson, komandantkinja misije Ax‑4, ima u ukupnom boravku 675 dana u svemiru
Kosmonauti redovno koriste HRF‑1 laboratoriju na ISS-u za praćenje fizioloških promena, uključujući ultrazvuk i telesnu masu
Kate Rubins je 2016. bila prva osoba koja je sekvencirala DNK u svemiru
NASA je dosad izabrala 360 kandidata: 299 muškaraca, 61 žena, 212 vojnika, 138 civila
Trenutno ima 47 aktivnih astronauta, 12 u menadžmentu i 332 bivša
Osnovna obuka traje do 2 godine, a kandidati prolaze vaterpertske treninge u punoj opremi
Misija Axiom-4 plaćena više od 65 miliona dolara po astronatu!
Kosmonauti dobiju godišnju dozu radijacije za samo nedelju dana u svemiru
Kacige svemirskih odela opremljene su zlatnim vizirima koji štite oči astronauta od intenzivnog sunčevog svetla i UV zračenja.
Odevni sistem kosmonautskog odela se sastoji od preko 12 slojeva (Kevlar, Mylar, Gore‑Tex…) koji štite od mikrometeoroida, ekstremnih temperatura i zračenja
Svako moderno svemirsko odelo košta ~ 12 miliona dolara, a EVA komplet teži preko 127 kg mase na Zemlji, ali system je monumentalnog značaja
Mali raketni uređaj na leđima (Portable Life Support) omogućava spašavanje ako astronaut slučajno otkači sa „španera“ sa ISS-om
Kosmonautski skafander za lansiranje i spust Narandžasti Launch Entry Suit (cirka ’80ih) ima integrisane pojaseve, padobrane, svetla, radio i vodu .
Astronautska svemirska odela sadrže ugrađeni sistem za toalet, poznat kao Maximum Absorbency Garment (MAG), koji omogućava astronautima da obavljaju fiziološke potrebe tokom dugih svemirskih šetnji bez potrebe za povratkom u svemirsku stanicu.