KAKO rastemo?

U narednom tesktu ćemo vam objasniti kako čovek raste odnosno kako rastemo? Najzaslužniji faktori koji izazivaju rast su nasledni i nalaze se u ćeliji svakog živog bića….

I ljudska bića i životinje prolaze kroz nekoliko stepenova razvoja, i to je jedna od osobina živih bića. Ti stepenovi razvoja su : embrionalni stepen (u majčinoj utrobi), razdoblje bebe, zatim detinjstva, mladosti, zrelog doba i na kraju, starosti.

Neka živa bića jedva da imaju rano detinjstvo. Neke ptice, na primer, mogu leteti čim se izlegnu. Zamorac je sposoban brinuti se o sebi već nakon trećeg dana po dolasku na svet. A ljudsko biće je potpuno odraslo tek negde oko dvadesete godine života!

Od prvog trenutka novorođenče ima sve one živčane stanice koje će imati tokom celog života: moždane i periferne. Razvojna veza između ovih nervnih stanica omogućava detetu da kontroliše svoje pokrete, da uči i ponaša se kao društveno ljudsko biće.

Sva ljudska bića rastu na sličan način, ali ipak postoje i neke bitne razlike između dece različitog pola. Dečaci i devojčice prolaze kroz iste faze, ali na različite načine i različitom brzinom.

Tokom prvih nekoliko sedmica nakon rođenja, telo raste znatno brže nego ikad kasnije tokom života. Već pred kraj prve godine rast se usporava, a tokom čitavog detinjstva sasvim umereno. Pri kraju detinjstva brzina rasta počinje se ubrzavati.

To razdoblje kod devojčica nastupa obično između 11 i 12 godine, a kod dečaka između 12 i 14 godina života Neko vreme oni rastu, sve dok ne dostignu najveću moguću brzinu rasta. Potom brzina rasta počinje opadati, sve do trenutka kad rast potpuno prestaje.

Povećanje visine i težine obično ne idu proporcionalno. Najpre se raste u visinu, a potom se dobija na težini. Kod mnoge dece postoji tzv. „bucmasto razdoblje“, negdje između 11 i 12 godine. A tada dete počinje naglo rasti i „bucmasti izgled“ se gubi.

Novorođenče je prosečno dugo 48 – 50 cm. Tokom idućih 12 godina dužina tela se povećava preko tri puta i kod žena prosečno iznosi oko 160 cm, a kod muškaraca oko 175 cm. Ali, čovek tada ne prestaje rasti.!

On zapravo i dalje raste, čak i posle dvadeset i pete godine života, i svoju najveću visinu dostiže oko 35. ili 40. godine. !

Nakon tih godina čovek prestaje rasti i počinje se „smanjivati. Svako se smanjuje posle četrdesete godine života, otprilike 1 cm na svakih deset godina. Razlog tom smanjenju je postupni gubitak vode iz hrskavica u zglobovima i same kičme

Brzina rasta zavisno se menja za vreme različitih godišnjih doba. Mala deca brže rastu leti nego zimi. Bolja hrana, kvalitetniji način života, navike i čitav niz drugih okolnosti čine današnje naraštaje u proseku puno višim nego prethodne generacije

Visina rasta zavisi o radu četiri žlezde: štitnjači, hipofizi te grudnoj i polnoj žiljezdi. Kad ove žlezde rade normalno i kad postoji odgovarajuća ravnoteža između njihovih aktivnosti, rast je normalan.

Ako hipofiza preterano funkcioniše ruke i noge previše rastu, a šake i stopala postaju veoma veliki. Ukoliko hipofiza nedostatno radi, osoba ostaje maloga rasta.

Dete se rađa s velikom grudnom žlezdom, koja raste i tokom detinjstva. Kad dete napuni trinaest ili četrnaest godina, grudnu žlezdu počinje zamenjivati masno tkivo. Krajem puberteta ona se u većine osoba potpuno gubi.

Na njenom mestu ostaje masno tkivo. Takvo smanjenje grudne žlezde pada u doba kad polne žlezde počinju raditi. Ponekad se spolne žlezde prebrzo razvijaju, a rast grudne žlezde se prerano usporava. U takvom slučaju osoba ne dostiže prosečnu visinu. Ako se polne žlezde počnu kasno razvijati, grudna žlezda nastavlja raditi i takve osobe dostižu natprosečnu visinu.

izvor:geek.hr