KAKO školjke PRAVE BISERE?

Mnoge žene – dame, obožavaju bisere i biserne ogrlice još ako su prave nema lepšeg užitka za njih! A da li ste se zapitale dame i vi ostali kako nastaju biseri u školjci? Odnosno kako školjke „proizvode“ tj „prave“ sjajne bisere?…

Otkrićemo vam „tajnu“…

Kamenica (lat. Ostrea edulis), Ostriga ili Evropska kamenica, je morska školjka iz porodice kamenica (Ostreidae). Biseri su sastavljeni od potpuno iste sedefaste tvari od koje se sastoji unutrašnja podloga ili „postava“ školjke – ostrige.

Telo kamenice je vrlo nežno, da bi ga zaštitila od ozleda, ona luči tekućinu koja je istog sastava kao biser i s tom tekućinom oblaže unutrašnjost svoje zaštitne ljušture o koju se naslanja telom. Kada u unutrašnjost jedne školjke upadne nešto što njeno telo može ozlediti, na primer zrnce peska, ostriga (školjka) ga odmah oblaže s nekoliko slojeva sedefaste tvari kojom oblaže i unutrašnjost svoje ljušture, pa zalutalo zrno peska postaje pravi biser!

Kad se ceo proces gore naveden oko „tuđinca“ u školjci odigra prirodno, biser može biti savršeno oblikovan.

Inače da vam kažemo daje biser je sačinjen od sedefa koji se sastoji od kalcijum karbonata, dakle sličan je kredi.[5] Biser ima kristaličnu strukturu i sastoji se, kao i ljuštura, od 80 do 92% kalcijum karbonata (CaCO3) u njegovom primarnom obliku koji se zove argonit. Osim toga se sastoji od sekundarne forme kalcijum karbonata, kalcita, te od vode. Kristali rastu u obliku pločica i slojevito su nanizani. Kad se biser u sredini prepolovi vide se slojevi koji izgledaju kao prstenovi stabla

Čovek je, međutim, pronašao način kako da „pomogne“ ostrigi (školjci) u stvaranju bisera: potrebno je samo ubaciti fino zrnce peska ili komadić sedefa u kamenicu.

Posle dve ili tri godine, kad školjku izvadi iz vode i otvori je, iz nje se može izvaditi pravi pravcati biser.! Taj se postupak zove „uzgoj bisera“, i obično ne donosi tako savršene bisere kao što su oni pravi prirodni što ih priroda stvori!
U Japanu su, međutim, pronašli način proizvodnje savršenih oblika „uzgojenih bisera“. Tvar što potiče kamenicu na stvaranje bisera ubrizgava se neposredno u njeno telo. To je vrlo osetljiva i delikatna hirurška intervencija, koja zahteva krajnju pažnju i veštinu, jer se telo ostrige ne sme ni najmanje ozlediti.

Najveći biser na svetu je težak 6,37 kg i procenjen je na više od 30 miliona američkih dolara. Nađen je na Filipinima 1934. godine i nazvan „Lao-Cea“. Školjka koja ga je napravila pripada vrsti Tridacna gigas (gigantska tridakna).

Poznato je da su pravi biseri vrlo skupocjeni, pa se mnogi ljudi zadovoljavaju kupovinom lažnih bisera. Francuzi raspolažu tehnikom za proizvodnju lepog veštačkog bisera: probušene staklene bisere oblažu tvari dobijenom od svetlih ljuski nekih riba, a unutrašnjosti bisera ispune voskom.

Morski biser uzgajaju se u morskim školjkama Japana i Kine. Poznati su po jedinstvenom sjaju i lepoti, nazivaju se akova biseri i veličine su od 5 do 11 milimetara. Spektar boja tih bisera kreće se u pastelnim tonovima – od krem, bele boje, roze i zlatne pa do sivoplavih nijansi. Inače, akova biseri imaju najjači sjaj među uzgajanim biserima.

Oblik bisera ne mora da bude potpuno pravilan, ali su najcenjeniji oni koji su loptasti ili u obliku suze, koji su dosta retki. Mogu biti beli, ali i crni, kao i u prelaznim nijansama. Poznati su i roze, plavi, žuti, zeleni i ljubičasti.