Najzanimljiviji sajt Balkana




Zatvorite oči i pokušajte da se setite svega što ste videli u životu, svih ljudi,kuća,stvari koje ste ikada videli, reči, brojeva koje ste ikada naučili. Izgleda da ovome nema kraja zar ne? Pa kako onda zaboravljamo vremenom?....

Nijedan čovek nije svestan koliko može da pamti! Zaboravljanje je jedan od kognitivnih fenomena koji je oduvek budio čovekovo zanimanje, kroz celokupnu istoriju čovečanstva.

Zaboravljanje je suprotan proces od pamćenja i ogleda se u nemogućnosti reprodukcije i retencije učenog sadržaja. Zaboravljanjem nastaju promene nastale učenjem. Potpunog zaboravljanja nema, jer je sadržaj koji smo učili ostavio izvesni fiziološki trag u moždanim strukturama, pa se u određenim uslovima može pobuditi to jest, potaći ponovo




U našem mozgu postoji centar za pamćenje gde su milioni pojmova smešteni u "skladište", isto tako uredno kao u dobroj biblioteci.

Mi još ne znamo kako se zbiva ovo čudo slaganja i smeštanja u registar, ali znamo da se to zbiva na jedan tačno određeni način, zavisno od predmeta.

Pošto su pojmovi svrstani u određeni red, moguće je da jedan deo "skladišta" bude oštećen ili uništen, a da drugi delovi ostanu nedirnuti. Na primer, posle povrede mozga ili krvavljenja u mozgu može da bude uništen deo "skladišta" za pamćenje samo određenih pojmova. Čovek može da "zaboravi" kako da upotrebljava reči, ali još uvek zna da se koristi brojevima.

Nekada ljudi gube sposobnost vidnog prepoznavanja zato što su stari ili zbog neke povrede koja im ne dopušta da prepoznaju predmete koje gledaju. Mogu da gledaju loptu, a da ne znaju šta je to. Ali ako je dodirnu, oni su u stanju da je prepoznaju zato što prepoznavanje stvari opipavanjem ne zavisi od "skladišta" za vidno pamćenje.

Kako da sprečimo naše zaboravljanje?
1. Nastojati zapamtiti – usmerenost i koncentracija na to što se uči ili zbiva, namera da se zapamti na duži period pozitivno deluju na zapamćivanje.

2. Dobro naučena građa otpornija je na zaboravljanje – ponovo naučiti ili ponoviti naučeno znanje -veštine.

3. Aktivno reagovatii pamtimo svoje reakcije na događaj, nastojati višestruko reagovati – formulisatii svojim rečima, zapisati, razmišljati.

4. Tražiti značenje materijala – povezati s poznatim, postavljati pitanja sam sebi, razmisliti kako bi to rastumačili nekom drugom.

5. Verbalizovati na glas – jedno glasno ponavljanje poboljšava pamćenje čak do 25%.

6. Rasporediti ponavljanje u vremenu skladno liniji zaboravljanja.

Naš mozak ima i jedan centar za pamćenje zvukova. Tu su uskladišteni zvuci koje pamtimo, kao u ogromnoj diskoteci u kojoj se čuvaju gramofonske ploče.

U naučnoj (medicinskoj) literaturi nalazimo veći broj različitih objašnjenja koja se nude kao odgovor na uzrok zaboravnosti, i svaki od njih tačno objašnjava razloge iz kojih zaboravljamo pojedine sadržaje.

- Najpoznatije objašnjenje je ono o tome da zaboravljamo jer smo stalno u kontaktu sa nekim novim sadržajima. Pošto nam je memorija ograničenog kapaciteta, novonaučeni sadržaji ometaju pamćenje prethodno naučenih, te brže dolazi do njihovog zaboravljanja.

- Sledeće objašnjenje se poziva na memorijske tragove koji propadaju tokom vremena, troše se (poput hard diska na kompjuteru), te na taj način dolazi do zaboravljanja. Nekada zaboravljamo samo delove prošlih događaja, pa ih se veoma lako prisetimo kada nas nešto na njih asocira ili nas neko na njih potseti. Ponekad neka osoba nije u stanju da samostalno priča o nekom sadržaju, mada ga jasno prepoznaje. Ona tada ima „osećaj“ da zna taj sadržaj kada neko drugi o njemu govori.

- Proces starenje utiče na pojačano zaboravljanje određenih stvari. U starosti se više zaboravljaju aktivnosti koje čovek tek planira da uradi (da negde ode, nekog pozove, zakaže neki sastanak ...). Ako stariji ljudi obavljaju poslove koji zahtevaju dosta promišljanja, mnogo sporije zaboravljaju od njihovih vršljaka koji su, npr. prestali da čitaju i angažuju mozak oko logičkih problema.

Čovek može i potpuno da izgubi pamćenje, što se zove amnezija. Uzrok ovome je ponekad velika briga ili strah. Dok je Alzheimerova(Alchajmerova) bolest, neizlečivi progresivni poremećaj pamćenja i prava medicinska pošast bliske budućnosti modernog sveta u kome živimo

Izvori:Opušteno.rs /Zanimljivostidana.com




Dodaj komentar





Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova

Nova rublika KAKO

 Na našem sajtu još jedna
nova rublika "Kako..."

Nadamo se da će vam rublika "kako "
biti zanimljiva i zabavna😊
Da će mlađi saznati i naučiti nešto novo,
a stariji obnoviti svoje znanje
HVALA ŠTO NAS ČITATE I PODRŽAVATE SAJT😊


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1