Misterija nestale posade broda Mary Celeste

Genovi je brodom s 1701 bačvi industrijskog alkohola upravljao vrlo iskusni kapetan Bendžamin Brigs te njegov pomoćnik Albert Ričardson kojeg je kapetan sam odabrao, baš kao i ostale članove međunarodne posade koju si činili Danac, četiri Nemca te kuvar Amerikanac. Želio je da mu supruga vidi Italiju, pa je kapetan poveo i nju, kao i njihovo tek rođeno dete.

Mesec dana kasnije 4. decembra, Meri Selest je na udaljenosti od pet kilometara blizu Portugala uočila posada britanskog broda Di Gratia. S obzirom da je brod besciljno krivudao iscepanih jedara, posada Di Gratie odlučila je da mu se približi. Na palubu Meri Selest prvi se ukrcao glavni oficir palube Oliver Deveo, a prizor koji ga je dočekao verovatno nije očekivao ni u noćnim morama.

Na brodu nije bilo apsolutno nikoga kao ni tragova borbe ili bilo koje vrste nasilja. Bilo je doduše mnogo vode između gornje i donje palube te oko metar vode u brodskom skladištu. Ali brod je bio u savršeno plovnom stanju.

Nakon što se na palubu ukrcalo još nekoliko članova posade Di Gratie, oni su ustanovili da su nedostajali svi dokumenti osim brodskog dnevnika. Brodski sat nije radio, baš kao ni uništeni kompas dok su seksant i morski hronometar nedostajali. Jedinog čamca za spašavanje nije bilo, a nedostajalo je i uže koje je bilo privezano za brod dok je drugi kraj plutao u vodi.

Posebno je zanimljivo bilo to da su sve lične stvari i dragocenosti posade i kapetanove porodice bile netaknute zbog čega je odbačena mogućnost piratstva, a s obzirom da niko sa sobom nije poneo lulu, kapetan Di Gratie i prijatelj Bendžamina Brigsa zaključio je da je posada brod napustila u panici. Šestomesečne zalihe hrane i pitke vode bile su nedirnute

Šta god da se dogodilo s posadom, ona više nikada nije viđena niti je iko do posade pronađen . U poslednjem zapisu u dnevniku unetom 24. decembra ne mogu se pročitati bilo kakve naznake nevolje. Istraga nikada nije iznedrila odgovore, samo nekoliko teorija koje su se kroz nadolazeće vekove samo gomilale.

S obzirom na zaista tajnovit nestanak cele posade s ispravnog broda, Mari Selest sve do danas rado spominju i ljubitelji paranormalnih fenomena u kontekstu vanzemaljske otmice ili divovskog podmorskog čudovišta koje je napalo brod.

Prema jednoj od verojatnijih teorija brod je uplovio u oluju nakon čega je kapetan naredio evakuaciju. Ali u području na kojem je brod pronađen u tom razdoblju nije zabeležena ni jedna oluja.

Nekoliko teorija spominje plimni talas koji je s palube zbacio celu posadu u more, ali i te su teorije odbačene s obzirom da u tom razdoblju nije zabeležen ni jedan značajniji plimni talas. Najprihvaćenija teorija je i jedna od najintrigantnijih.

Naime, nakon detaljne istrage na brodu utvrđeno je da od 1701 bačvi nedostaje njih devet. I to jedinih devet bačvi koje su izrađene od hrasta lužnjaka, a ne belog hrasta kao sve ostale bačve. Lužnjak je dosta poroznije drvo pa je mogućnost od curenja tečnosti prilično veća.

Mnogi stručnjaci su zbog toga uvereni da je curenje alkohola moglo uzrokovati njegovo ispravanje, a da je zatim došlo do iskričenja usled trenja između obruča dve bačve. S obzirom da je skladište bilo otvoreno, plamen i dim su brzo stigli do palube zbog čega je, prema ovoj teoriji, posada najverovatnije pomislila kako će brod eksplodirati pa je zbog toga napustila brod.

Ali ova teorija ima jedan nedostatak koji u obzir uzima mali broj ljudi. Pitanje je naime zašto se posada nije vratila na brod kada su videli da brod nije eksplodirao i da je plamen ugašen. Ma koliko brzo veslali, brod im je sigurno još satima bio u vidokrugu…