Jedna strana planete Zemlje BRŽE SE HLADI od druge strane
Kako naučnici tvrde naša planeta Zemlja ima neujednačenu temperaturu „tela“. Jedna strana planete Zemlje se brže hladi od druge odnsno gubi svoju unutrašnju toplotu i to kontinuisano zadnjih 400 miliona godina.!..
Neravnomeran gubitak toplote veroVatno je ostavština davno nestalih superkontinenata, kada su sve kopnene mase bile spojene u jednu te se nalazile na samo jednoj strani planete
Pangea superkontinent koji je postojao tokom paleozoika i mezozoika pre nego što su se kontinenti odvojili i poprimili sadašnji izgled Nastao je od ranijih kontinentalnih delova pre otprilike 335 miliona godina, a počeo se razilaziti pre 175 milijuna godina.
Unutrašnjost Zemlje se hladi jer ona gubi toplotu brže nego što je proizvode njeni unutrašnjii procesi. Do gubitka toplote dolazi na površini, a odigravase neravnomerno jer debele kore kontinenata pružaju snažnu izolaciju dok tanko morsko dno omogućuje brži prenos toplote iz unutrašnjosti
Naučnici sa Unverziteta Oslo koristili su modele pomeranja kontinenata i okeanskih ploča u poslednjih 400 milona godina i rekonstruirali istoriju gubitka toplote iz Zemljine unutrašnjosti.
Uočili su da je gubitak toplote u prošlosti bio u proseku za 25% veći nego danas. Takođe su otkrili da je „pacifička“ strana sveta, odnosno ona koja je smeštena na području Tihog okeana, mnogo brže gubila toplotu od „afričke“.
„Razlog tom gubitku toplote na jednoj strani planeta je delom položaj kontinentalnih kopnenih masa na afričkoj strani sveta tokom većeg dela poslednjih 400 miliona godina, uključujući i superkontinent Pangeu. Suprotno tome, okeani s pacifičke strane imali su lošu izolaciju zbog čega je tihookeanski dieo plašta izgubio za oko 50°C više toplote od afričkog“, napisali su naučnici iz Osla u studiji.
No, tihookeanski deo plašta je danas još uvek topliji od afričkog, mada je u zadnjih nekoliko stotina miliona godina izgubio mnogo više toplote Razlog tome je što je on zarobio ogromnu količinu toplotne energije u još drevnijem i dugotrajnijem razdoblju, kada se nad njime nalazio superkontinent Rodinija.
Rodinija je najstariji poznati superkontinent. Stručnjaci smatraju da se on oblikovao pre 1 milijardu godina i da je u sebi imao većinu ili svu Zemljinu postojeću kontinentalnu koru. Rodinija se razlomila na osam kontinenata pre nekih 750 milijuna godina.
Istraživanje pod nazivom Spatiotemporal Variations in Surface Heat Loss Imply a Heterogeneous Mantle Cooling History objavljeno je u časopisu Geophysical Research Letters.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
