Koliko dugo će ljudi još moći živeti na Zemlji?

Uslovi povoljni za život na Zemlji će vladati još 1,75 milijardi godina, ali ne i za ljude, tvrde astrobiolozi sa University of East Anglia….

Prema izveštaju koji je objavljen u jednom od brojeva časopisa Astrobiology proračun se temelji na udaljenosti Zemlje od Sunca i temperaturama pri kojima će naša planeta zadržati vodu u tekućem stanju.

Tim je inspiraciju i primere potražio u otkrivenim planetarnim sistemima. Voditelj studije Endrju Rašbi kaže da su svoja predviđanja napravili na temelju koncepta nastanjive zone u kojoj su uslovi na planetama takvi da voda može ostati u tekućem stanju.

„Upotrebili smo modele evolucije zvezda kako bismo odredili kraj nastanjivog veka planeta kada se ona više neće nalaziti u nastanjivoj zoni. Procenjujemo da će Zemlja ispasti iz te zone negde kroz 1,75 do 3,25 milijardi godina’, rekao je britanski stručnjak.

Ljudi će morati otići s planete Zemlje mnogo pre

„Nakon toga Zemlja će ući u tzv. vruću zonu Sunca u kojoj će temperature biti toliko visoke da će mora ispariti. Bit će to katastrofa u kojoj će nestati sav život. Naravno za ljude i druge složenije organizme uslovi će postati nemogući mnogo pre, a to se ubrzava antropogenim klimatskim promenama. Ljudi će biti u opasnosti već i nakon malih promena temperature pa će na kraju opstati samo mikrobi u odgovarajućim nišama okoline“, objasnio je Rašbi.

Kada gledamo sličan vremenski period unazad, kaže astrobiolog, znamo da je na Zemlji postojao ćelijski život.

„Imali smo insekte pre 400 milona godina, dinosauruse pre 300 miliona i biljke cvetnice pre 130 milona. Anatomski savremeni ljudi tu su tek poslednjih 200.000 godina pa vidimo da treba zaista puno vremena da se razvije inteligentan život’, rekao je i pojasnio kako je važno znati trajanje nastanjivosti neke planete jer ono može biti kraće nego što je neophodno za evoluciju inteligentnih stvorenja. kazao je Endrju Rašbi

„Analiza metrike nastanjivosti korisna je jer nam omogućuje da ispitamo potencijal drugih planeta za održavanje života i shvatimo stepen na kojem život može biti negde drugde u galaksiji. Naravno, veliki deo evolucije zavisi o sreći, tako da to nije konkretna procena, međutim, znamo da se složene, inteligentne vrste poput ljudi nisu mogle pojaviti već nakon nekoliko miliona godina jer je bilo potrebno gotovo 75 posto nastanjivog veka Zemlje da evoluiraju ljudi“, rekao je voditelj britanskog istraživanja.

A kuda onda ići?

Tim s UEA-e uporedio je Zemlju sa osam poznatih planeta koje se trenutno nalaze u nastanjivoj zoni, uključujući i Mars. Otkrili su da svetovi koji kruže oko manjih zvezda imaju duža razdoblja nastanjivosti.

„Jedna od planeta na koje smo primenili naš model je i Kepler 22b koji ima nastanjivi vek između 4,3 i 6,1 milijardi godina. Međutim, još je neverojatniji Gliese 581d koji ima ogroman vek nastanjivosti između 42,4 i 54,7 milijardi godina. Ta bi planeta mogla biti topla i ugodna 10 puta duže nego što postoji celi naš Sunčev sistem. Do danas nismo pronašli planetu koja bi bila analogna Zemlji.“ kaže Endrju Rašbi

I dodaje:
„Moguće je da nastanjivih planeta, sličnih Zemlji ima u krugu od oko 10 svetlosnih godina, što je u astronomskom smislu vrlo blizu. Međutim, za putovanje do njih uz savremenu tehnologiju trebale bi nam stotine hiljada godina. Ako ćemo ikada da se selimo na neku drugu planetu, Mars je verovatno najbolji izbor. Vrlo je blizu, a ostaće u nastanjivoj zoni sve do kraja života Sunca, još šest milijardi godina“