Naš mozak odlučuje i dok spavamo!
Tomas Endrilon i viši naučni saradnik, Sid Kudier, u svom članku za časopis „The Conversation“, opisali su istraživanje koje su sproveli i dokazali da ljudski mozak donosi odluke u toku sna tj. naš mozak odlučuje i dok spavamo…
Ideja da se tokom sna naš um odvaja od spoljašnjeg sveta je veoma stara i danas još uvek duboko ukorenjena u našem shvatanju spavanja, uprkos svakodnevnim iskustvima i nedavnim naučnim otkrićima koja teže da dokažu da se naši mozgovi ne isključuju potpuno iz svog okruženja.
Naprotiv, naši mozgovi mogu da ostave malo prostora za spoljni svet. Na primer, lakše se budimo kada čujemo sopstveno ime ili specifično jak zvuk kao što je alarm ili požarni alarm u poređenju sa jednako glasnim, ali manje bitnim zvucima.
U studiji objavljenoj u časopisu „Current Biology“, otišli smo korak dalje da bismo pokazali da se kompleksni stimulansi ne obrađuju samo dok spavamo, već da se ta informacija može iskoristiti za donošenje odluka jednako kao kada smo budni.
Naš pristup je bio jednostavan: zasnovali smo ga na znanjima o tome kako mozak brzo obrađuje složene zadatke. Vožnja automobila, na primer, zahteva skupljanje mnogo informacija u isto vreme, donoseći brze odluke i sprovodeći ih kroz složene motorne radnje. Možete voziti sve do kuće bez pamćenja ičega, što i radimo kada kažemo da smo na automatskom pilotu.
Kada spavamo, moždane regije ključne za obraćanje pažnje ili sprovođenje instrukcija su naravno ugašene, što započinjanje izvođenja zadatka čini nemogućim. Ipak, želeli smo da vidimo da li su se bilo kakvi procesi nastavili u mozgu nakon izvršenog sna ako je učesnicima zadatka ranije dat automatizovani zadatak.
Da bismo ovo uradili, izveli smo eksperimente u kojima smo tražili od učesnika da kategorizuju izgovorene reči koje su podeljene u dve kategorije reči koje se odnose na životinje ili predmete, na primer: mačka, šešir u prvom eksperimentu; zatim prave reči poput: čekić nasuprot pseudo reči (one koje se izgovaraju, ali se ne mogu naći nigde u rečniku) poput fabu.
Učesnicima je traženo da smeste onu reč koju su čuli u određenu kategoriju, pritiskajući levo ili desno dugme. Kada je zadatak postao automatizovaniji, tražili smo im da nastave, ali im je dozvoljeno da utonu u san. Kako su ležali u mračnoj prostoriji, većina njih je zaspala dok su reči puštane.
U isto vreme, pratili smo njihovu budnost zahvaljujući EEG elektrodama stavljenim na njihove glave. Čim su zaspali i bez prekidanja toka reči koje su slušali, davali smo učesnicima nove stavke iz istih kategorija. Cilj je bio prisiliti ih da izvuku značenje reči (u prvom eksperimentu) ili da provere da li je reč deo lekseme (u drugom ekseperimentu) u cilju sposobnosti odgovora.
Naravno, kada su zaspali, učesnici su prestajali da pristiskaju dugme. Kako bi proverili da li su njihovi mozgovi i dalje odgovarali na reči, posmatrali smo aktivnost u motoričkim oblastima mozga. Kada planirate da pritisnete levo dugme to angažuje vašu desnu hemisferu i obrnuto.
Posmatrajući lateralizaciju moždane aktivnosti u motoričkim oblastima, moguće je videti da li neko sprema odgovor i na koju stranu. Primenjujući ovu metodu na našim spavačima, dokazali smo da su i tokom sna njihovi mozgovi nastavili da se rutinski spremaju za leve ili desne odgovore prema značenju reči koje su slušali.
Ono što je još interesantnije, na kraju eksperimenta i nakon što su se probudili, učesnici se nisu sećali reči koje su čuli tokom sna iako su se jako dobro sećali reči koji su čuli dok su bili budni. Nisu samo obradili složene informacije dok su bili potpuno uspavani, već su to radili nesvesno. Naš posao je da razvijemo moždanu sposobnost tako da obradi informacije ne samo u toku sna, već i tokom nesvesnog stanja.
Ovo istraživanje je samo početak. Na važna pitanja tek treba da se odgovori. Ako možemo da se pripremimo za aktivnosti tokom sna, zašto ih ne izvodimo? Koja vrsta obrade može ili ne može da se postigne kada mozak spava?
Mogu li jedna ili grupe rečenica da se obrađuju? Šta se dešava kada sanjamo? Da li bi ovi zvuci bili objedinjeni u scenario snova?
Najvažnije od svega je da naš posao oživljava prastaru fantaziju učenja tokom sna. Dobro je poznato da je san važan za očvršćavanje prethodno naučene informacije ili da se neki osnovni oblik učenja poput uvežbavanja može dogoditi dok spavamo. Ipak, mogu li složeniji oblici učenja da se dogode i šta bi predstavljalo cenu žrtvovanja mozga da bi se ovo ostvarilo?
San je važan za mozak i potpuno lišenje sna vodi do smrti nakon otprilike dve do četiri nedelje. Trebalo bi imati na umu da je san bitan fenomen i univerzalan za sve životinje. Ovim smo dokazali da nije tačno da se u toku sna na stimulus odgovara u potpunosti ili nikako, ali ne i da bi teranje naših mozgova da uče i rade stvari noću bilo korisno na duže staze.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
