Naučnici uče veštačku inteligenciju (AI) da čitaju ljudske misli!

Kako prenosi i piše „Live Science“ naučnici uče veštačku inteligenciju da čitaju misli (tj.reči) iz ljudskih mozgova i to prilično uspešno! Tri različita tima neuronaučnika….

sprovela su eksperimente sa (AI) veštačkom inteligencijom.

U svakom od tih ekspirimenta elektrode koje su bile spojene direktno sa mozgom snimile su neuralnu aktivnost, dok su pacijenti kojima je mozak operisan, slušali neki govor ili čitali reči naglas

Zatim su istraživači pokušavali da otkriju šta su ljudi čuli ili govorili. U svakom od slučajeva su istraživači uspeli da konvertuju moždanu električnu aktivnost u razumljive zvučne fajlove.

U prvoj studiji,koja je obelodanjena 10. oktobra, opsian je eksperiment u kojem su istraživači puštali snimke govora pacijentima sa epilepsijom, usred operacije na njihovim mozgovima.

Neuralni snimci snimljeni u eksperimentu morali su da budu vrlo detaljni da bi se interpretirali. A ta količina detalja je dostupna samo u retkim slučajevima kada je mozak izložen vazduhu, a elektrode postavljene direktno na njega, dakle za vreme operacije mozga.

Dok su pacijenti slušali audio snimke, istraživači su zabeležili da se aktiviraju neuroni u delovima mozga pacijenata koji služe za procesuiranje zvuka. Naučnici su isprobali nekoliko različitih metoda za pretvaranje neuronskih podataka u govor i ustanovili da „duboko učenje“ – u kojem računar pokušava da reši problem manje ili više bez nadzora – najbolje funkcioniše.

Kada su dobijene podatke konvertovali kroz vokoder, uređaj koji sintetiše ljudske glasove, slušaoci tih glasova su u 75 odsto slučajeva mogli tačno da interpretiraju te reči.

U drugom eksperimentu, čiji su rezultati objavljeni 27. novembra, eksperiment je rađen sa ljudima kojima je operisan tumor na mozgu. Dok su pacijenti u toku operacije naglas čitali reči od jednog sloga, istraživači su snimali i zvuke iz njihovih usta, kao i aktivaciju neurona.

Umesto da kompjutere podvrgnu „dubokom učenju“, oni su naučili veštačku neuralnu mrežu da konvertuje snimke neuronske aktivnosti u audio zapise i kasnije ih uporedili sa snimcima zvukova reči koje su pacijenti izgovarali. Rezultati su bili vrlo približni.

U trećem eksperimentu, čiji su rezultati objavljeni 9. avgusta prošle 2018. godine, istraživači su se bavili snimanjem dela mozga koji pretvara određene reči koje osoba odluči da izgovori u pokrete mišića.

Oni su rekli da su bili sposobni da rekonstruišu čitave rečenice (takođe snimane u toku operacije mozga pacijenata sa epilepsijom) i da su oni koji su ih čuli mogli da ih tačno interpretiraju u 83 odsto slučajeva.

Metod tog eksperimenta se oslanjao na identifikovanje obrazaca koji su uključeni u proizvodnju pojedinačnih slogova, a ne na celokupne reči.

Cilj svih ovih eksperimenata je da jednog dana omoguće ljudima koji su izgubili sposobnost govora (zbog amiotropne lateralne skleroze ili sličnih stanja) da govore preko interfejsa kompjuter-mozak. Međutim, tehnologija za tu aplikaciju još je daleko.

Tumačenje neuronskih obrazaca kada osoba samo zamišlja neki govor, odnosno čitanje misli, komplikovanije je od tumačenja uzoraka nekoga ko sluša ili proizvodi govor. Međutim, autori druge studije su rekli da bi moglo da bude moguc´e tumačenje aktivnosti mozga nekoga ko zamišlja govor.

Ipak, nauka se kreće napred, a uređaji za veštački govor, povezani direktno sa mozgom, izgledaju kao realna mogućnost u nekom trenutku u budućnosti.