Neurolozi dekodirali moždane impulse u pisani tekst!
Lekari neurolozi su uspeli uz pomoć tima naučnika pod vođstvom profesor Čanga da pretvore moždane signale za govor u pisane rečenice u istraživačkom projektu koji finansira kompanija „Facebook“ a koji pokušava da promeni način…
komuniciranja sa pacijentima sa teškim invaliditetom.
Moždani talasi koji se beleže kada čovek namerava da izgovori određene reči mogu se dekodirati i pretvoriti u tekst brzinom koja omogućava gotovo prirodan tok razgovora, pokazuju rezultati ove naučne studije.
U ovom trenutku, softver koji očitava moždane talase može da protumači samo određene rečenice koje su smeštene u njegovu memoriju, ali naučnici veruju da je to dovoljno za početak rada na konstruisanju mnogo složenijeg i moćnijeg sistema koji će moći da prevodi reči koje osoba pokušava da izgovori u realnom vremenu.
Lekari sa kalifornijskog Univerziteta u San Francisku prihvatili su ovaj izazov u nadi da će stvoriti proizvod koji će paralizovanim ljudima omogućiti da tečnije komuniciraju u odnosu na postojeće uređaje koji se kontrolišu pomoću pokreta oka ili pokretanjem muskulature po virtuelnoj tastaturi.
„Do danas ne postoje protetski sistemi koji omogućavaju korisnicima interakciju brzinom normalnog ljudskog razgovora“, napominje Edvard Čang, neurohirurg i rukovodilac studije koja je objavljena u časopisu Nature.
Istraživanje je bilo moguće zahvaljujući trojici pacijenata sa epilepsijom koji je trebalo da budu operisani. Pre nego što je obavljena operacija svoj trojici su na površinu mozga ugrađene elektrode kako bi se ustanovilo u kojoj regiji mozga nastaju epileptični napadi.
Pomoću elektroda snimane su moždane aktivnosti pacijenata dok su odgovarali na devet postavljenih pitanja i dok je od njih zahtevano da pročitaju listu od 24 moguća odgovora.
Na osnovu ovih snimaka moždane aktivnosti, Čang i njegov tim je konstruisao algoritam koji je povezan sa uočenim obrascima. Softver je uspeo da identifikuje gotovo trenutno, i to samo na osnovu moždanih talasa, koje pitanje je pacijent čuo i kakav je odgovor dao, sa preciznošću od 76 i 61 odsto.
Ovo je prvi put da je korišćen ovakav pristup za prepoznavanje izgovorenih reči i fraza.
Važno je napomenuti da smo to postigli koristeći veoma ograničen fond reči, ali u budućim studijama se nadamo da ćemo uspeti da povećamo fleksibilnost i tačnost onoga što možemo da prevedemo“, ističe član istraživačkog tima, Dejvid Mozes.
Uprkos obog značajnog proboja, pred naučnicima stoje još brojne prepreke. Jedan od najvećih izazova će biti usavršavanje softvera kako bi mogao da prenosi moždane signale sa što većim fondom reči. To će pak, zahtevati algoritme u kojima će biti uneta mnogo veća količina podataka, kako moždanih signala, tako i reči.
Naredni cilj će biti „čitanje zamišljenih reči“, odnosno rečenica izgovorenih u sebi, jer ovaj sistem čita moždane signale koji se šalju ka govornom aparatu – usnama, jeziku, vilici i grlu. Međutim, neki pacijenti sa povredama ili neurodegenerativnim promenama neće moći da ih koriste, već će im trebati mnogo sofisticiraniji „čitači misli“.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
