Saznajte kako naš mozak računa vreme!
Da li znate da naš mozak nikada ne miruje čak i kada spavamo! Jedan od najvažnijih ljudskih organa mozak je konstantno radi u uvek je zaposlen:nTako naš mozak tako meri ritam govora, ….
minute do sledećeg obroka, pauzu između dve tekstualne poruke, i još mogo stvari koje radio a nismo ni svesni.
Da li ste ikada razmišljali o tome kako mozak računa vreme ? Ustvari… pitanje (za vas) da li znate kako mozak računa vreme? Ako je vaš odgovor „ne“ pročitajte sledeći naš tekst iz kog će te saznati kako ljudski mozak računa vreme.
Neuronaučnici ne razumeju u potpunosti taj precizan neuralni ples – bar ne još. Poznato je da nije moguće upreti prstom na samo jedno područje mozga koje bi bilo odgovorno za obavljanje ovog kompleksnog i razgranatog zadatka.
Različiti delovi naše sive materije odgovaraju na različite vremenske zadatke, a snimanje mozga omogućilo je naučnicima da raščlane koja područja rade šta. Od bubnjanja uz određenu muzičku frazu ili procene koliko je trajao sastanak, ova specijalizovana područja deluju združenim snagama kako bi oblikovali našu percepciju vremena.
Štoperica
Kada mozak uhvati signal iz okoline poput, recimo, mirisa ćevapa, dodatno motoričko polje funkcioniše kao brojač: njegova aktivnost povećava se sa vremenom trajanja podražaja. Dok god postoji spoljašnji signl, neuroni unutar dodatnog motoričkog polja ispaljuju i prikupljaju informacije koje obrađuju druga područja mozga.
Centar za pamćenje
Nemoguće je proceniti vreme bez kratkotrajnog pamćenja, koje prebiva u desnom inferiornom frontalnom kortekstu, odmah iza čela. Na primer, da bi izračunalo trajanje plača deteta, ovo područje prati kada je zvuk počeo i završio. Bez pamćenja, informacija o početku plača nestala bi iz mozga nakon samo nekoliko sekundi.
Razvrstač sledova
Da bi bili produktivni, ljudi moraju biti u stanju prepoznati redosled serije. Slogovi reči, plesni koraci, proces jutarnjeg oblačenja – sve su to određeni setovi sledova. U MRI studijama uočeno je da se hipokampus aktivira, što je signal aktivnosti, kada razvrstavamo ove sledove.
Čuvar takta
Mali mozak koordinira pokrete mišića pa je povezan sa raznim tipovima vremenskih zadataka – naročito se to tiče održavanja takta. Kod ispitanika se ovo područje aktiviralo kao disko kugla tokom vremenskih zadataka predviđanja, poput udaranja ritma. Mali mozak pomaže nam odlučiti koliko trebamo čekati između udaraca.
Brojač nagrada
Ako volite slatko, sigurno nećete otići sa rođendana pre nego što se pojavi torta. Za to su zaslužni bazalni gangliji, čudnovato oblikovana grupa neuralnih klastera ili jezgra. Oni vode proces koji se naziva odloženom olakšicom (eng. delayed discounting) i koji nam govori koliko bismo trebali čekati – ili ne – zavisno od isplate.
Milijarde otkucavajućih satova
Neuronaučnici i dalje nisu sigurni kako grupa ćelija uspeva pratiti vreme. Poslednja ideja, koja se naziva teorija populacijskog sata (eng. population clock theory), predlaže da neuroni u celom mozgu, a ne određeni deo sive materije, konstantno otkucavaju. Podražaj – poput započinjanja šetnje do posla – aktivira neurone koji zatim ispaljuju i stvaraju uzorak aktiviranih ćelija koji ukazuje na to koliko je vremena prošlo.
Svaki strujni krug deluje kao jedinstveni sat; put može biti upisan u jednom delu uzorka, automobil na putu u drugom, što znači da u našoj glavi postoji bezbroj brojača. Naučnici smatraju da različita područja mozga čitaju ove strujne krugove, što objašnjava zašto možemo prelaziti ulicu, slušati muziku i pisati poruku u isto vreme.
Molimo online portale (sajtove), ako kopirate orginalni clanak s našeg sajta zanimljivosti dana NAVEDITE NAS KAO IZVOR i MALO IZMENITE NASLOV.Za objavljivanje originalnih članka sa sajta na Facebook(Meta),Instagram,YouTube kontaktirajte nas za odobrenje. Hvala!
PREDLAŽEMO VAM JOŠ:
