Službeno potvrđeno! Na Veneri IMA KISEONIKA i po danu!

Na Veneri astronimi su službeno objavili ima kiseonika! Astronomi koji su zavirili u atmosferu Venere direktno su otkrili jasne znake atomskog kiseonika na dnevnom svetlu, ….

koji se nalaze iznad toksičnih oblaka planete.

Poznato je da atomski kiseonik postoji u atmosferi planete, prema teorijskim modelima, i čak je direktno otkriven direktno na Venerinoj noćnoj strani; ali dnevna detekcija znači da imamo novi uvid u dinamiku atmosfere Venere i obrasce cirkulacije u njoj, kaže tim koji predvodi fizičar Hajnc-Vilhelm Hubers iz Nemačkog centra za vazduhoplovstvo (DLR).

Venera je svet koji naučnici žele da prouče detaljnije. Slična je Zemlji na mnogo načina; ali potpuno, pakleno drugačiji kod drugih. Njena masa i sastav su kao Zemljini, ali tamo gde je Zemlja bujna, zelena, vlažna i puna života, Venera je jama smrti. Prekrivena je gustim, zagušljivim oblacima koji se uglavnom sastoje od ugljen-dioksida, stvarajući okruženje staklene bašte koje dovodi do prosečne površinske temperature oko 464 stepena Celzijusa (867 Farenhajta).

Ti oblaci puštaju kiselu kišu na Veneru, a cela atmosfera rotira oko planete ogromnom brzinom. Vetrovi daleko ispod Venerinih oblaka mogu da postignu brzine od oko 700 kilometara (više od 400 milja) na sat. Na Zemlji, najveća brzina vetra ikada zabeležena bio je nalet uragana od 407 kilometara (253 milje) na sat.

Ne znamo kako su se Venera i Zemlja na kraju toliko razlikovale jedna od druge, ali proučavanje našeg suseda moglo bi nam pomoći da to shvatimo. Da li je Venera nekada bila na istoj putanji kao i Zemlja i negde skrenula pogrešno? Ili je to bio zli blizanac od početka?

Razumevanje atmosfere Venere moglo bi nam pomoći da razumemo razlike između nje i Zemlje. A jedan od načina da se to uradi je praćenje kiseonika.

Atomski kiseonik nije kao kiseonik koji udišete. Potonji je molekularni kiseonik, ili O2, koji se sastoji od dva atoma kiseonika povezana zajedno. Atomski kiseonik se sastoji od pojedinačnih, usamljenih atoma kiseonika, i nema tendenciju da traje dugo, jer je veoma reaktivan i lako se vezuje za druge atome. Ovde na Zemlji, ima ga u izobilju na velikim visinama, gde nastaje fotodisocijacijom molekularnog kiseonika. U osnovi, solarni fotoni razbijaju atmosferski O2.

Smatra se da se sličan proces odvija na Veneri. Venerina atmosfera je pretežno ugljen-dioksid; kada svetlost sa Sunca pogodi ovaj CO2, fotodisocijacija deli molekule na atomski kiseonik i ugljen monoksid. Ugljen-monoksid je takođe podložan fotodisocijaciji piše science alert

Kada ovi atomi putuju do Venerine noćne strane, oni se rekombinuju u ugljen-dioksid, proces koji uzrokuje da noćna strana planete sija. Atomski kiseonik je primećen kao deo ovog procesa, ali nikada ranije nije viđen na dnevnoj strani.

Hubers i njegov tim proučavali su podatke koje je prikupila Stratosferska opservatorija za infracrvenu astronomiju (SOFIA) leteći visoko u Zemljinoj atmosferi, u terahercnom opsegu talasnih dužina koji se prostire na mikrotalasnoj i dalekoj infracrvenoj. U tri odvojena navrata, satelit je leteo, prikupljajući podatke o 17 lokacija na Veneri: sedam na dnevnoj strani, devet na noćnoj i jednoj na terminatoru.

Na svih 17 lokacija, tim je otkrio atomski kiseonik, čija je koncentracija dostigla vrhunac na visini od oko 100 kilometara (62 milje). Ovo odgovara visini koja se nalazi direktno između dva dominantna obrasca atmosferske cirkulacije na Veneri: moćnog superrotirajućeg toka ispod 70 kilometara koji rotira suprotno od okretanja planete, i subsolarnog to antisolarnog toka u gornjoj atmosferi iznad 120 kilometara.

istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

Izvor: Zanimljivostidana.com