ŠTA SU GALAKSIJE i koliko ih ima?

Zvezde koje vidimo na nebu su okupljene u galaksijama kao ljudi u gradovima, a između ovih svetlucavih grozdova prostiru se ogromna polja praznog prostora…Iz narednih redova saznaćete šta su galaksije..?

Naša galaksija zove se Mlečni put To je ogromna „vetrenjača“ u pokretu, sastavljena od gasa, prašine i nekih dve stotine milijardi zvezda.

Pojam, Galaksija (grč. γαλαξίας: Mlečna staza) ili galaktika (od grč. κύκλος γαλακτικός: mlečni krug) je gravitacijom vezan sistem sastavljen od zvezda, zvezdanih ostataka, međuzvezdanog gasa i prašine te tamne materije.Galaksije se po veličini dele na one najmanje (patuljaste) koje sadrže oko 10 miliona zvezda do enormno velikih koje sadrže i do bilion zvezda

Galaksije se dele na tri glavna tipa: eliptične, spiralne, neregularne(nepravilne) i patuljaste galaksije

Otprilike polovina svih galaksija ima oblik spirale. Sve zvezde eliptične galaksije obleću kao roj pčela oko njenog središta.

Patuljasta galaksija je mala galaksija koja može imati do nekoliko milijardi zvezda, što je mali broj u poređenju sa 200-400 milijardi zvezda koliko ima naš Mlečni put.

Spiralne galaksije su tako nazvane zbog toga što se disk sastoji od grana, sjajnih od formiranja zvezda, koje se približno logaritamski šire od jezgra.

Po Hablovoj klasifikaciji eliptične galaksije dele se na sedam klasa u zavisnosti od nivoa eliptičnosti: E0 gotovo sferičnog oblika, do E7 elipsastog oblika. Ovakve galaksije sadrže relativno malu količinu međuzvezdane materije.

Između pojedinih zvezda često leže čitavi bilioni kilometara praznog prostora. Kad posmatramo svemir, gledamo ga kroz zvezde naše galaksije kao kroz kišne kapi na prozorskom oknu.

Pretpostavlja (po nekim procenama ) se da u vidljivom delu univerzuma postoji više od stotinu milijardi (1011) galaksija.! Naravno moramo uzeti u obzir da ova brojka nije defintivna.

Svaka pojedinačna zvezda koju vidimo na noćnom nebu deo je Mlečnog puta. Naša galaksija je spiralna; gledan odozgo, Mlečni put bi izgledao kao veliki zvezdani uragan koji se okreće. Jedan od njegovih krakova sačinjenih od zvezda koji se kao kod uragana pružaju od središta, silovito nosi Sunce i njegovih osam planeta. (Zvezde su u orbiti oko središta galaksije kao što su planete u orbiti oko zvezda.)

Gledana sa strane, galaksija Mlečni put izgleda kao disk sa ispupčenjem u sredini. Većina galaksija u prečniku ima od hiljadu pa do stotinu hiljada parseka (par desetina hiljada pa do par stotina hiljada svetlosnih godina). Galaksije su jedna od druge često udaljene više miliona parseka (ili megaparseka)
Kad bismo mogli da izađemo iz svoje galaksije, videli bismo kakav je u stvari svemir: prostranstvo crno, sa galaksijama rasutim poput ostrva svetlosti u moru mraka. Mada je tako veliki, Mlečni put je samo jedna od oko sto milijardi galaksija u vasioni.

Iako svaka od njih sadrži milione ili milijarde zvezda, druge galaksije su toliko daleko od Zemlje da im je sjaj slab. Uz pomoć malog teleskopa moguće je videti nekoliko desetina galaksija.

Pretpostavlja se da 90% materije u galaksiji čini tamna materija. Podaci prikupljeni posmatranjem govore da većina galaksija sadrži barem po jednu supermasivnu crnu rupu u svom centru.

Kad je noć vedra, ponekad se i golim okom može videti galaksija Andromeda, jedna od najbližih susetki Mlečnog puta. Andromeda je spiralna galaksija, kao i Mlečni put.

Mada galaksije možda izgledaju mirno i nepomično, neke prirodne pojave u njima mogu biti jednako silovite kao vulkani ili zemljotresi. Mogući su čak i sudari čitavih galaksija – ponekad se dve galaksije sudare i spoje, stvarajući tako veću galaksiju. Pošto između zvezda ima mnogo praznog prostora, galaksije se ne sudaraju sa treskom, već najčešće glatko prođu jedna kroz drugu.

Zbog neverovatne veličine galaksija, ovi sudari ne traju nekoliko minuta već milionima godina. Dok se zvezde galaksija mimoilaze, međusobno se privlače silom gravitacije. Zato napuštaju svoje položaje, a galaksije koje se slivaju menjaju oblik. Na primer, ceo krak spiralne galaksije pun zvezda može biti otrgnut i privučen eliptičnoj galaksiji koja se približava.

Pojedini astronomi pretpostavljaju da su današnje neverovatno velike galaksije nastale sjedinjavanjem manjih skupova zvezda. Na primer, velika eliptična galaksija može nastati stapanjem dveju spiralnih galaksija.

Kad gledaju u svemirska prostranstva udaljena dve milijarde svetlosnih godina, što znači da istovremeno gledaju u prošlost od pre dve milijarde godina, astronomi vide sve više malih galaksija, a sve manje velikih. Osim toga, male galaksije su bezoblične, nisu spiralne niti eliptične.

Izvori: opsteobrazovanje.in.rs i Zanimljivostidana.com