Zanimljive činjenice (zanimljivosti) o dinosaurusima

U ovom članku ćemo istražiti neke od zanimljivosti – zanimljivih činjenica o dinosaurusimkoje možda niste znali. Dinosaurusi su bili fascinantna bića koja su vladala Zemljom milionima godina. …

Reč dinosaurus potiče od grčkih reči deinos (strašan) i sauros (gušter). Međutim, dinosaurusi nisu bili gušteri, već posebna grupa reptila koja se razlikovala od ostalih po tome što su imali uspravno držanje, što znači da su im noge bile ispod tela, a ne sa strane. Ovo im je omogućilo da budu brži, agilniji i snažniji od drugih reptila.

Dinosaurusi su se pojavili pre oko 230 miliona godina, u periodu koji se zove trijas. Oni su se razvijali i prilagođavali različitim uslovima i okruženjima tokom sledećih 165 miliona godina, u periodima koji se zovu jura i kreda. Na kraju krede, pre oko 65 miliona godina, većina dinosaurusa je izumrla u masovnom izumiranju koje je verovatno izazvano udarom asteroida ili vulkanskom aktivnošću.

Koliko je vrsta dinosaurusa postojalo? Naučnici su do sada otkrili i imenovali preko 1.000 vrsta dinosaurusa, i preko 500 različitih rodova. Oni spekulišu da postoji mnogo još neotkrivenih dinosaurusa i da može postojati čak 1.850 rodova.

Najmanji dinosaurus je bio Anchiornis, koji je bio veličine goluba i težio samo 110 grama. Najveći dinosaurus je bio Argentinosaurus, koji je bio dug oko 40 metara i težio oko 100 tona. To je kao 15 slonova zajedno!

Da ne bi mnogo dužili za one koji su nestrpljivi da otkriju zanimljivosti o ovim davno izmrlim stvorenjima -dinosaurusima prelazimo na zanimljve činjence o dinosaurusima:

1. Dinosaurusi postoje više od 230 miliona godina!
2. Većina dinosaurusa su bili vegetarijanci.
3. Stegosaurus je imao najmanji mozak po veličini tela od svih poznatih dinosaurusa. Telo mu je bilo veličine kombija, ali mozak veličine oraha.
4. Prvi zabeleženi opis mogućeg otkrića kosti dinosaurusa datira pre 3.500 godina u Kini. U to vreme ljudi nisu znali za dinosauruse, pa su mislili da njihovo otkriće, a to su zubi dinosaurusa, pripada zmajevima.
5. Dinosaurusi su živeli tokom mezozojske ere. Mezozojska era je otprilike trajala od pre 245 do 66 miliona godina
6. Pterodaktili zapravo nisu dinosaurusi.
7. Dinosaurus koji se zove Pegomastak jedan je od najčudnijih poznatih dinosaurusa. Opisan kao ukrštanje papagaja i dikobraza, imao je kljun sa zubima koji su se oštrili jedan o drugi.
8. U filmu iz 1993. godine, Jurski park, postoji samo 15 minuta snimaka dinosaurusa: 6 minuta CGI i 9 minuta animatronike.
9. Jedan od najčudnijih dinosaurusa je Suzhousaurus. Izgledajući kao džinovski pacov, ovaj neobični dinosaurus je takođe imao krzneno telo, što sugeriše da je daleki predak džinovskog lenjivca.
10. Ljudi su na Zemlji samo oko 2,5 miliona godina. Dinosaurusi su živeli na Zemlji oko 160 miliona godina, što je oko 64 puta duže od ljudi.
11. Tiranosaurus reks jeo je do 22 tone mesa godišnje. Imao je nazubljene zube duge 6 inča (15 cm). Nije mogao da žvaće, pa je gutao hranu u velikim komadima.
12. Ime „Velociraptor“ znači brzi lopov.
13. Sauropodi su bile najviše životinje odnosno dinosaurusi u to vreme koje su ikada živeli. Neki su bili više nego duplo veći od žirafe.
14. Deinozuh je bio ogroman praistorijski krokodil. Najverovatnije je imao najjači ugriz od bilo kog dinosaurusa, uključujući Tiranosaurusa Reksa. Težio je osam puta više od današnjeg krokodila
15. Tirannosaurus rek je imao ogromne zadnje noge, ali njegove male prednje noge nisu bile mnogo duže od ljudskih ruku.
16. Naučnik je 2015. otkrio novu vrstu dinosaurusa. Dali su mu nadimak „Hellboy“ jer su mu zdepasti rogovi iznad očiju izgledali kao istoimeni lik iz stripa. Imali su i „pakleno“ vreme iskopavajući ga iz tvrdog kamena.
17. Jedini poznati primer džinovskog sauropoda Seismosaurusa izgleda da se ugušio na kamenu koji je pokušavao da proguta da bi ga upotrebio kao gastrolit.
  tiranosaurus reks
18. Neki naučnici veruju da je Tiranozaurus reks mogao da trči i do 28 km/h.
19. Ugriz T-reksa bio je više nego dvostruko jači od ujeda lava.
20. Lobanje dinosaurusa imale su velike rupe ili „prozore“ koji su činili njihove lobanje lakšima. Neke od najvećih lobanja bile su dugačke kao automobil.
21. Dinosaurusi su živeli na svim kontinentima, uključujući Antarktik.
22. Neki od najvećih jedača biljaka morali su da pojedu i tonu hrane a Ovo je slično kao da jedu gomilu vegetacije veličine autobusa svakog dana
23. Iako se obično veruje da su mosasaurusi, ihtiosaurusi, pterosaurusi, plesiosaurusi i Dimetrodon dinosaurusi, oni tehnički nisu dinosaurusi. Termin „dinosaurus“ odnosi se samo na gmizavce koji žive na kopnu i koji, između ostalih osobina, imaju specifičnu strukturu kuka.
24. Dok mnogi ljudi misle da su dinosaurusi bili masivni, dinosaurusi su obično bili ljudske veličine ili manji. Naučnici veruju da je veće kosti bilo lakše fosilizirati.
25. Dinosaurusi koji jedu meso poznati su kao teropodi, što znači „zveronogi“, jer su imali oštre, kukaste kandže na prstima. Nasuprot tome, dinosaurusi koji jedu biljke obično su imali tupa kopita ili nokte na nogama.
26. Neki repovi dinosaurusa bili su dugi preko 45 stopa. Većina dinosaurusa je imala duge repove koji su im pomogli da održe ravnotežu dok trče.
27. Dinosaurusi su bili gmizavci koji su živeli na Zemlji od pre oko 230 miliona godina do pre oko 65 miliona godina.
28. Najraniji imenovani dinosaurus pronađen do sada je Eoraptor („kradljivac zore“). Nazvan je tako jer je živeo u zoru doba dinosaurusa. Bio je to mesojed veličine nemačkog ovčara. Prvi skelet Eoraptora otkriven je u Argentini 1991. Međutim, nedavno je na Madagaskaru pronađen još jedan dinosaurus star 230 miliona godina. Još nije imenovano.
29. Dinosaurusi su podeljeni u dve grupe po građi kuka. U bokovima dinosaurusa saurišija, ili guštera, jedna od kosti je bila usmerena napred. U kukovima dinosaurusa ornitishian, ili ptičjih kukova, sve kosti su bile okrenute unazad. Ironično, naučnici veruju da su ptice evoluirale od dinosaurusa sa kukovima guštera, a ne od dinosaurusa sa kukovima ptica.
30. Prvi dinosaurusi koji su se pojavili tokom trijaskog perioda pre 230 miliona godina bili su mali i lagani. Veći dinosaurusi kao što su brahiosaurus i triceratops pojavili su se tokom perioda jure i krede.
31. Dinosaurus sa najdužim imenom je Micropachicephalosaurus („mali debeloglavi gušter“). Njegovi fosili se obično nalaze u Kini.
32. Mnogi naučnici veruju da je masivni meteorit udario na poluostrvo Jukatan u Meksiku pre 65,5 miliona godina i izazvao izumiranje dinosaurusa, kao i pterosaurusa i plesiosaurusa. Krater širok 112 milja nastao je zbog stene prečnika 6 milja. To bi udarilo Zemljinu koru ogromnom snagom, šaljući udarne talase širom sveta. Nijedna kopnena životinja teža od velikog psa nije preživela. Međutim, preživele su životinje poput ajkula, meduza, riba, škorpiona, ptica, insekata, zmija, kornjača, guštera i krokodila.
33. Naučnici veruju da su neki dinosaurusi bili hladnokrvni, drugi toplokrvni, a treći ne potpuno jedno ili drugo. Mali mesojedi možda su bili toplokrvni. Biljnojedi koji nisu bili toliko aktivni su verovatno bili hladnokrvni. Toplokrvnoj životinji je potrebno oko 10 puta više hrane nego hladnokrvnoj životinji iste veličine
34. Najveća jaja dinosaurusa bila su velika kao košarkaške lopte. Što je jaje veće, to je deblja ljuska. Dakle, da su jaja bila veća, bebe dinosaurusa verovatno ne bi mogle da izađu.
35. Prvi dinosaurusi su bili mesožderi ili mesojedi. Kasnije su se pojavili biljojedi (biljojedi) i svaštojedi (i mesojedi i biljojedi).
36. Niko ne zna tačno koliko je dugo bio životni vek dinosaurusa. Neki naučnici spekulišu da su neki dinosaurusi živeli čak 200 godina.
Izvor: Zanimljivostidana.com