536 godine se dogodila "NAJDUŽA NOĆ" u istoriji čovečanstva!

Šta se to dogodilo 536. godine zašto je te godine bila „najduža noć“ u istoriji čovečanstva? Misteriozna magla spustila se nad svetom i ljudi čak ni u podne nisu mogli da vide svoju senku, nastupile su godine gladi, bolesti i umiranja, zabeležili su hroničari iz 6. veka…..

Pojedina katastrofična dešavanja u prošlosti upozoravaju da naša planeta, i bez svega lošeg što joj činimo, nije tako sigurno mesto kako nam izgleda ili bi želeli da bude.

Jedan od osnova za takvo gledište je istinsko „mračno doba“ koje je nastupilo erupcijom vulkana na Islandu 536. godine, a drugi vulkana Tambora na indonežanskom ostrvu Sumbavi 1815. godine.

„Bilo je to najgore vreme u istoriji za život “ zaključuje dr Majkl Mekormik, profesor istorije na Univerzitetu Harvard.Magla se spustila nad Evropom, vladao je mrak čitavih 18 meseci!

Potpuno pomračenje Sunca trajalo je više od godinu dana i veći deo sveta dospeo je u misterioznu maglu koja se spustila nad Evropom, Bliskim Istokom i delovima Azije čitavih 18 meseci.

Rimski istoričar Kasiodorus pisao je: „Mi smo se čudili da ne vidimo senke naših tela u podne, Sunce je imalo plavičastu boju, Mesec je izgubio svoju snagu i godišnja doba se činilo da su se potpuno preokrenula“.

Šta se, u stvari, dogodilo?

Vulkanska erupcija na Islandu u proleće 536. godine raširila je pepeo po atmosferi, stvarajući maglu, koja se nije razilazila više od godinu dana. Temperatura je palaza 1,5 do 2,5 stepenaj. Vulkan je ponovo proradio 540. godine i temperature su još više pale, da bi se naredne godine Mediteranom proširila bubonska kuga, odnevši polovinu populacije i Vizantije se nije popravila do 660. godine!

Mekormik je to nazvao „zakasnelim malim ledenim dobom“. Svakako da ljudi tada nisu znali šta se događa, ali misterija o „najdužoj noći u ljudskoj istoriji“ ostala je nerazjašnjena milenijum i po. Onda je Majkl Mekormik sa glaciologoom Polom Majevskim proučio glečer Kole Gnifeti na planini Rosa u Švajcarskim Alpima.

Potvrdilo se da je 536. godine postojala velika koncentracija vulkanskog dima kao posledica snažne vulkanske aktivnosti na Islandu, da je temperatura toga leta značajno pala i da je započela najhladnija decenija u poslednjih 2300 godina.

Erupcija Maunt Tambora, na ostrvu Sumbava u Indoneziji u aprilu 1815. godine, bila je najsmrtonosniji direktni udar – više od 100.000 ljudi stradalo je trenutno, a mnogi su umrli narednih godina. Reke su se zaledile u julu . Svet je postao hladniji, i vremenske prilike su se promenile u potpunosti za tri godine. Ponovo je usledila glad.

Sa Tamborom, međutim, ni posle dva veka nije kraj: u 2011. počeo je da se budi i u avgustu je nivo rizika od erupcije podignut na drugi – povišen rizik, a posle samo mesec dana i na treći, koji označava da postoji mogućnost erupcije!

„U krateru spava zmaj. Ako ga razljutimo, probudiće se i početi da bljuje vatru, uništiće sve oko sebe“ govorili su meštani.

Dr Kenet Verosub sa Odeljenja za geologiju Univerziteta Kalifornija, rekao je da se erupcije koje mogu da izazovu „vulkansku zimu“ dešavaju na svakih 200-300 godina. Toliko je približno prošlo od kada je vulkan Tamboro potresao ne samo jugoistočnu Aziju, nego i gotovo čitav svet.

izvor:magazin.novosti.rs