Acta Diurna: Prve rimske novine

Verujemo da vam je ovo zanimljiv naslov. Kada se u starom Rimu počele praviti „novine“ odnosno ono što danas zovemo novinama.? Prema Ciceronu, od početka rimske istorije Pontifek Makimus je na belom,,,

stolu sastavljao najvažnije događaje koji su se desili u Rimu tokom godine, kao i imena konzula i drugih magistrata Republike, i stavljao ih u javno mesto gde je svako mogao da ga pročita.

Ovi zapisi su nazvani Annales Makimi i sastavljani su svake godine sve dok, iz razloga koje Ciceron ne objašnjava, nisu prestali da se prave 131. godine pre nove ere. Od te godine pa nadalje, anale su počeli da sastavljaju pisci poput Katona, ali privatno.

Građani Rima nisu imali zvaničan izvor informacija u svakodnevnom životu koji bi im omogućio saznanje o tome šta se dešavalo u gradu, mimo popularnih tračeva i od usta do usta.

Zato je Gaj Julije Cezar 59. pre Hrista odlučio da je potrebno napraviti neku vrstu dnevnog biltena kako bi se popunila ova praznina. Te godine je naredio da javni službenici objavljuju dnevne zapisnike. Na istoj vrsti bele table (zvane album) koja se u antičko doba koristila za anale, i postavljaju ih na oglasne table ili javna mesta, kao što je Rimski forum, da bi ih svako mogao pročitati.

Po stupanju na dužnost, Gaj Julije Cezar. je prvi ustanovio da će se voditi dnevnik o svim aktima senata i naroda i da će ovaj dnevnik biti javno objavljen.

Zvali su se Acta diurna (bukvalno dnevni događaji) i zbog svojih karakteristika mnogi istoričari smatraju da su bili jasan prethodnik modernih novina.!

Prema rečima Luisa Alberta Ernanda, to je prvi pouzdan primer novinarstva u istoriji čovečanstva, iako, što je logično, nema sve karakteristike koje se trenutno traže, ali ima mnogo više nego što se misli.

Oni ne samo da su uključivali pitanja kojima se bavio Senat, zakone i službene i javne odredbe sudija za prekršaje, već su bile dopunjene društvenim tračevima, izuzetnim, radoznalim ili zanimljivim događajima, informacijama o zločinima, gradnji novih zgrada i raznim obaveštenjima o društvenog (rođenja, venčanja, razvodi, smrti), vojne ili opštinske prirode (najave javnih igara, veselja, snabdevanje žitom itd.).

Verovatno nisu izlazili svakodnevno, ali sa izvesnom redovnošću. Nakon nekoliko dana izlaganja javnosti, uklonjeni su i čuvani zajedno sa drugim javnim dokumentima. Javni i privatni pisari su pravili kopije akta, dodajući druge aktuelne informacije zvaničnim vestima, i slali ih na raspodelu i guvernerima i provincijama.

Posle Cezarove smrti, car Avgust je nastavio ovu publikaciju, priznajući korisnost Acte kao vladine propagande, iako je iz njih isključio detalje sednica Senata. Neki naučnici veruju da su morali da sadrže čak i grafičke prikaze bitaka i pobeda carstva, slično predstavama na trijumfalnim lukovima.

Znamo koju vrstu sadržaja su uključivali i imamo izvesnu predstavu o tome kakvi su bili zahvaljujući pominjanju nekih latinskih autora. Petronije, u svom delu Satirikon, nudi parodiju na Acta diurna, u kojoj se navodi niz smešnih činjenica:

Acta diurna su objavljivane najmanje do 235. godine nove ere (ili možda do prenosa carske prestonice u Carigrad 330. godine nove ere). Nažalost, nijedan originalni fragment nije sačuvan do danas, već se samo pominju u delima pisaca kao što su Tacit ili Svetonije.

Izvor: Zanimljivostidana.com