Hunza narod koji ima životni vek do 120 godina!

Hunza narod potiče iz Pakistana, ovaj narod poznat je i po tome da njihov životni vek traje 110-120 godina i nikad ne obolevaju od raka ! Neki mesto odakle potiču i gde živi narod Hunza nazivaju i „oaza mladosti“…

Oni skoro nikada nisu bolesni, a zahvaljujući genima uvek izgledaju mladoliko.Pravi su primjer mogli bi smo reći nekog idealnog života .Hunzi se kupaju u hladnoj vodi, čak i na temperaturama od – 15 stepeni celzijusa,čak i sa 65 godina starosti rađaju decu.!

Hunzi leti jedu sirovo voće i povrće, dok zimi jedu suve kajsije, proklijale žitarice i ovčji sir. Kod njih postoji period kada ništa ne jedu, a on je poznat kao „gladno proleće“.ovaj čudni naziv dobio je ime po tome što je voće tada još uvek nezrelo, i tada piju isključivo sok od suve kajsije. Perod traje od 2 do 4 mjeseca, a u njihovoj istoriji se ovo strogo poštuje kao vrlo uzdignut kult.

Proteine unose u najmanjim količinama, a dnevno unesu u prosjeku 1.933 kalorija, od kojih je 50 g proteina, 36 g masti i 365 g ugljenih hidrata. Iz iskustva mnogih stranaca pridošlica, koji su se preselili u dolinu reke Hunze, zaključili su da je glavni faktor dugovečnog života je jednostavan – zdrava ishrana.!

Škotski lekar Mek Herison je, po povratku u Englesku, izveo eksperiment na velikom broju životinja.

Jedna grupa se hranila normalnom hranom londonske radničke porodice, koja je podrazumjevala beli hljeb, haringe, rafinisani šećer, konzervisanu hranu i kuhano povrće. Kao rezultat takve ishrane, kod životinja su se pojavile različite ljudske bolesti. Druga grupa životinja se hranila hranom Hunza i ostala je savršeno zdrava.

Autor knjige „Hunza – ljudi koji ne znaju za bolest“,R. Birčer, ističe osnovne karakteristike ishrane naroda Hunza,kako on tvrdi za zdrav život su:

vegetarijanski vid ishrane; velika količina sirovih namirnica; u ishrani dominiraju voće i povrće; prirodni proizvodi; bez ikakve umetnute hemije; namirnice koje se spremaju tako što se čuvaju svi njeni biološki vrijedni materijali; alkohol i slatkiši su na spisku namirnica koje retko kad unose; poštuju redovan period gladovanja.

Za narod Hunza proći na primer 100 do 200 kilometara dnevno, isto što i za nas prošetati oko kuće. Hunzima pentranje uz strmu planinu je čas posla, a silaze veseli i energični. Njihove konstantno nasmejane face i dobro raspoloženje takođe doprinose njhovom boljem mentalnom kao i fizičkom zdravlju.