Južnokorejanci idu dobrovoljno u zatvor!

Na hiljade Južnokorejanaca odlazi u zatvor dobrovoljno! Od 2013. godine, pa do sada više od 2.000 ljudi prijavilo se u ustanovu… „Zatvor u meni“ u severoistočnom okrugu Hongčeon., lažni zatvor koji oponaša gotovo pravo iskustvo boravka iza rešetaka

Lažim zatvorenicima u „Zatvoru u meni“ oduzimaju se telefoni i daje im se plava uniforma, prostirka, čajnik sa priborom, olovka i sveska Zabranjeno im je da pričaju među sobom, a za obroke dobijaju osnovna, jednostavna jela uključujući pirinčanu kašu za doručak i slatki krompir skuvan na pari za večeru.

Naravno sve to je na dobrovoljnoj bazi. Veliki broj klijenata „zatvora u meni“ čine kancelarijski radnici i studenti koji žele da provedu vikend daleko od južnokorejske kulture rada koji je veoma stresan i ubitačan gotovo u bukvalnom smislu reči.

Jer u Južnoj Koreji se radi mnogo sati, a stopa samoubistva je visoka, te bi ovakav jedan program možda mogao da spasi na hiljade života.

Prosečan korejski radnik ukupno je radio 2.027 sati u 2017. godini, prema anketi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), što ih čini trećim na svetu građanima jedne države koji najviše rade, poslije Meksikanaca i Kostarikanaca.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, Južna Koreja je druga po stopi samoubistava na svetu, sa prosečno 28,3 osobe na 100.000 ljudi koje su sebi oduzele život u 2015. godini.

Suosnivač „zatvora“ Noh Ji-Hjang kaže da je ideja za lažni zatvor potekla od njenog muža, tužioca koji je često bio prisiljen da radi radne nedelje u trajanju od 100 sati.

„On je izjavio da bi rado išao u samicu na nedelju dana, kako bi odmorio i bolje se osećao.Tako je sve i počelo“ rekla je ona

“Bio sam iscrpljen fizički i mentalno, ali nisam bio dovoljno hrabar da dam otkaz. Nisam znao šta da radim sa svojim životom. Potom sam pomislio da provedem nedelju dana u samici. Doneti odluku šta dalje sa životom bilo bi malo jasnije bez cigareta, pića, međuljudskih odnosa, šefa i stresnog posla.” rekao je Nohin muž Kvon Jong Seok.

Sada se na stotine Južnokorejaca zatvara u ćelije od šest kvadratnih metara na periode od 24, a ponekad i 48 sati. Tamo nema satova, nema ogledala i postoji samo jedan mali toalet.

“Zatvor mi je pružio osećaj slobode. Bila sam prezauzeta. Ne bi trebalo da sam sada tu, imajući u vidu koliko toga moram još da uradim. Ali sam odlučila da napravim pauzu i osvrnem se oko sebe kako bih imala uvid u bolji život za sebe.“ rekla je Park Hje-Ri, dvadesetosmogodišnja kancelarijska radnica.

Park je platila ekvivalentnu sumu od 88 američkih dolara da provede 24 sata u ovoj ustanovii

Po ričama onih koji su bili u „zatvoru“kažu da su tamo doživeli najveću sreću i slobodu. i dodali kako ta mala ćelija nije zatvor, već da je to spoljni svet.