Najzanimljiviji sajt Balkana

baza mesec 1Ideja da se na Mesecu možda događa nešto čudno uopšte nije nemoguća. U stvari, s obzirom na sve informacije koje su sada dostupne u javnosti o ovoj temi, teško je ne posmatrati to kao činjenicu....

Skrenimo za početak pažnju na čudan dokument Vikiliaksa pod nazivom, "Izveštaj o uništenju tajne mesečeve baze od strane UR-a"

Nažalost, dokument nije elektronski, pa pristup celokupnom njegovom sadržaju nije dostupan na mreži. Bez nagađanja, možemo zaključiti da je to, kako se navodi, izveštaj o moguc´im svemirskim ratovima koji se vode u tajnom svetu.



Sam dokument ne samo da otkriva realnost ovih navodnih ratova, vec´ i moguc´nost „Tajne baze Meseca“ koja pripada Sjedinjenim Državama, a koja je očigledno funkcionisala dok je nije uništila „UR“. (Sovjetski Savez)

Koje druge informacije, osim ovog dokumenta, pokazuju da se na Mesecu događa nešto čudno? Postoji puno informacija, tako da je teško znati odakle početi.


Pre svega, ideja o bazama na Mesecu već duže vreme je tema diskusija u vladi, mada informacije nisu lako dostupne, ali se definitivno govori o tome. Dokument iz vladine izdavačke kancelarije je odličan primer. To jasno pokazuje da je jedan od ciljeva vlade Sjedinjenih Država izgradnja baze na Mesecu, a to potiče još iz 1966. godine.

Jedan deo dokumenta glasi, pozivajući se na predsednika Kenedija i Džonsona u izjavi HON-a. Džordža P. Milera:

"Takođe verujem da možemo da postignemo cilj koji su postavili predsednici Kenedi i Džonson: sletanje na mesec pre 1970. godine. Moje samopouzdanje u našu brzo napredujuću nauku i tehnologiju je takvo da mogu vizuelno da predočim mnogo dramatičnija dostignuća, iako neću da napravim vremenski raspored za njih. Na prvom mestu Istraživanje mesečeve površine i verovatno uspostavljanje jedne ili više stalnih baza tamo"
mesec ljudska kolonijaDalje, decenijama su deklasifikovani stari dokumenti koji govore o ovoj temi, što pokazuje koliko je ozbiljno i moguc´e napredovanje na tim poljima.

Još jedan dokument Vikiliksa, u obliku i-mejla, koji je političaru Džonu Podesti poslat od dr Edgara Mičela, astronauta Apolo 14 i dr Kerol Rosen. On glasi:

"Dragi Džone, budući da se trka ratovanja u svemiru rasplamsala, osećao sam da bi trebalo da budete svesni nekoliko faktora dok vi i ja zakazujemo razgovor na skajpu. Zapamtite, naš nenasilni ETI iz susednog univerzuma pomaže nam da donesemo energiju nulte tačke na Zemlju. Nec´e tolerisati bilo kakav oblik vojnog nasilja na Zemlji ili u svemiru. Sledec´e informacije u kurzivu podelila je sa mnom kolegica Kerol Rosen, koja je blisko sarađivala nekoliko godina sa Verner von Braunom pre njegove smrti. Kerol i ja smo radili na Ugovoru o sprečavanju postavljanja oružja u svemir."

Deklasifikovan izveštaj Centra za nuklearno oružje Vazduhoplovstva iz juna 1959. pokazuje koliko su ozbiljno shvatili plan koji se zove Projekat A119. Uopšte, želeli su da istraže sposobnost oružja u svemiru, kao i da dobiju dalji uvid u svemirsko okruženje i detonaciju nuklearnih uređaja u njemu.

Uz svu ovu dokumentaciju, takođe je zanimljivo pogledati svedočenja verodostojnih izvora.

1950-ih, pukovnik Ros Dedrikson bio je odgovoran za održavanje zaliha nuklearnog oružja za AEC i za pratec´e timove bezbednosti koji su testirali bezbednost oružja, između mnogih drugih dužnosti. Kada je u pitanju naoružavanje svemira, što je jasno naznačeno u više povezanih dokumenata, ovo je ono što je imao da kaže:

"Takođe sam saznao za incidente u vezi sa nuklearnim oružjem, a među tim incidentima je bilo i nekoliko nuklearnog oružja poslatog u svemir koje su uništili vanzemaljci… Na kraju 70-ih i početkom 80-ih pokušali smo da stavimo nuklearno oružje na Mesec i da ga koristimo za naučna merenja i druge stvari, što nije bilo prihvatljivo za vanzemaljce. Uništili su oružje pre nego što je stiglo na Mesec."

Dedrikson je jedan od stotina zviždača sa proverenim, verodostojnim i impresivnim pozadinama koji govori o vanzemaljskoj prisutnosti. U tom istom intervjuu on je izjavio da:

Svemirska letelica je spasila Apolo 13 i pratila ga tokom putovanja nazad na Zemlju. U dva navrata mislili su da c´e možda morati da prebace posadu u svoju svemirsku letelicu, ali videli su da se bezbedno vrac´aju na Zemlju. “

Ovo može da objasni zašto je nekoliko astronauta takođe otvoreno razgovaralo o vanzemaljskom prisustvu, poput Edgara Mičela, Brajana O’Lerija, Gordona Kupera i mnogih drugih.

Knjiga Džordža Leonarda iz 1976., Somebodi Else is on the Moon i knjiga Freda Steklinga iz 1981., We Discovered Alien Bases on The Moon, takođe padaju na pamet kada se govori o ovoj temi.

Članovi Društva za planetarno istraživanje SETI (SPSR) nedavno su u časopisu Space Exploration objavili članak o određenim karakteristikama na dalekoj strani Meseca koje se pojavljuju u krateru Paracelsus C. pod nazivom “Analiza slike neobičnih struktura na dalekoj strani Meseca u krateru Paracelsus C “, tvrdeći da bi ove osobine mogle da budu veštačkog porekla.

Studija ima veliku težinu kada je u pitanju postojanje vanzemaljaca:

„Odlučno konzervativni mejnstrim naučnog kadra često odbacuje anomalije zasnovane na samoj temi, tj. da na Mesecu ne mogu postojati vanzemaljski artefakti, jer na Mesecu (ili drugim planetima) ne postoje vanzemaljski artefakti. Takav pogled je primer kružnog rezonovanja, zasnovan na uverenju da vanzemaljci ne postoje ili ako postoje da nisu mogli da dođu u naš Sunčev sistem. “

Istina je, „postoje obilni dokazi da nas kontaktiraju, da nas civilizacije posećuju već dugo vremena.“ – Dr Brajan O’Leri, bivši astronaut NASA-e i profesor fizike na Prinstonu.

Kada je reč o Mesecu, baze koje je stvorio čovek možda nisu jedine.

Što se tiče naših vlastitih baza, Karl Vulf, koji je bio precizni tehničar za fotografisanje elektronike u vazduhoplovnoj bazi Lengli, postao je poznat kada je dao svoj iskaz u Nacionalnom klubu za štampu u Vashingtonu, DC, u okviru otkrivanja projekta dr Stivena Grira.

Vulfovo svedočenje otkrilo je da je odveden u mračnu sobu gde su razvijane slike iz NASA-inog Lunarnog Orbitera i spojene u kompozitne slike nazvane “mozaici”.

„Prišli smo sa jedne strane laboratorija i on je rekao:„ Usput, otkrili smo bazu na zadnjoj strani Meseca. “

Dr Džon Brandenburg, zamenik menadžera Misije na Mesec Klementina, koja je bila deo zajedničkog svemirskog projekta između Organizacije za zaštitu od balističke rakete (BMDO) i NASA-e, takođe je napravio nekoliko fascinantnih otkric´a. Misija je otkrila vodu na Mesečevim polovima 1994. godine. Ali, prema dr Brandenburgu, misija Klementina imala je drugi cilj:

„Misija Klementina bila je misija koja je u osnovi proveravala da li neko gradi baze na Mesecu za koje mi nismo znali. Da li su ih širili?

… Od svih slika koje sam video sa Meseca, koje prikazuju moguće strukture, najimpresivnija je slika rekto-linearne strukture miljama široke. Izgledala je neverovatno veštački i nije trebalo da bude tamo. Kao neko iz zajednice svemirske odbrane, na bilo koju takvu strukturu na Mesecu gledam sa velikom zabrinutošc´u jer to nije naša, ne postoji način da tako nešto izgradimo. To znači da je neko drugi gore. “

izvor: Webtribune.rs




Dodaj komentar




Pročitajte još zanimljivosti...

3 najnovija naslova


Pratite nas na....
Twitter icon1
Pridružite nam se i na Fejsbuku...

GM IZRADA SAJTA BANERbaner1