Najgore prirodne katastrofe koje su pogodile čovečanstvo!

Iako danas čovečanstvo ima mnogo dobru razvijenu tehnologiju, protiv prirode i najgorih smrtonosnih razornih katastrofa i dan danas nema odbrane. …

Svedoci smo sve češćih zemljotresa, urgana, cunamija, ekstremnih kiša,suša i velikih snežnih padavina sve kao rezultat klimatskih promena. I za uništavanje planete Zemlje ona „majka priroda“ nam se na neki način sveti kroz najgore pirodne katastrofe!

U nastavku teksta donosimo vam neke od najgorih i najsmrtnosnijih pridodnih katastrofa koje su zadesile čovečanstvo:

Najveća vulkanska erupcija u 20. veku

8. maja davne 1902. godine došlo je do katastrofalne vulkanske erupcije na francuskom ostrvu Martinik na Karibima, kada je poginulo oko 30.000 ljudi. Po broju žrtava bila je to najsmrtonosnija vulkanska erupcija u celom 20. veku. Praktično je u potpunosti uništila grad San Pjer, u tom trenutku najveće naselje na ostrvu.

Početkom maja javili su se potresi, a mogle su se čuti i eksplozije iz smera vulkana. Po gradu San Pjer padao je sitan vulkanski pepeo. Mnogi stanovnici već su se tada evakuisali, no znatan deo je odlučio da ostane, verujući kako se ne može raditi o snažnoj erupciji.

Najveći zemljotres ikad zabeležen

Najsnažniji potres u istoriji pogodio je čileanski grad Valparaiso 22. maja 1960. godine. Jačina potresa iznosila je 9,5 po Rihterovoj skali. Potres takve snage prouzrokovao je cunamije u Čileu, Japanu, Filipinima i Novom Zelandu. S obzirom na snagu potresa, broj žrtava nije prelazio 2000.

Drugo najveće podrhtavanje pogodilo je Aljasku 28. marta 1964. godine. Magnituda potresa iznosila je 9,2 pa je takođe uzrokovao cunami koji je ubio 28 ljudi. Štetu su procenili na 330 miliona dolara, a podrhtavanje su osetila i neka mesta u Kanadi.

Najsmrtonosnija poplava, Kina

Katastrofa u kojoj je dosad poginulo najviše ljudi bile su poplave 1931. godine. Poginulo je između milion i četiri miliona ljudi. Od 1928. do 1930. godine Kinu su pogodile velike suše, a zima 1930. godine bila je jedna od najtežih. Pale su velike količine snega, a na proleće naredne godine usledile su kiše i poplave. Regiju je u julu pogodilo devet ciklona. Reka Jangce poplavila je milione ljudi. Najgori period bio je u julu i avgustu.

Jangce i reka Huai došle su do Nankinga koji je tada bio glavni grad Kine. Izazvale su katastrofalnu štetu. Milioni ljudi su se udavili, a neki su umrli od gladi, kolere i tifusa. Očajni ljudi jeli su sve kako bi preživeli, a navodno je bilo i slučajeva kanibalizma.

U gradu Hankou je nivo vode bio 16 metara viši od normalnog. Nakon što se voda povukla, vlasti su obišle područje i obećale da će sanirati štetu. Ipak, nisu imali dovoljno novca, a vodio se i građanski rat pa su na reci Jangce uspeli da naprave samo nekoliko manjih brana.

Najgori tropski ciklon

Dogodio se 1970. u Pakistanu kad je ciklon Bhola u decembru pogodio zemlju. Poginulo je između 300.000 i 500.000 ljudi. Ciklon se formirao iznad Bengalskog zaliva 8. novembra i počeo da ,,putuje” severno. 11. novembra duvao je vetar jačine 185 km/h. Opozicija i mediji su kritikovali vlast da su prekasno upozorili ljude na nadolazeću katastrofu. Ciklon je pogodio i Indiju i doneo jaku kišu.

Najveći broj žrtava stradao je od ogromnih talasa koji su prouzrokovale poplave. Loša reakcija vlasti dovela je do protesta studenata. Ti protesti su kasnije prerasli u građanski rat koji je doveo do odvajanja od Pakistana i proglašenja nezavisne države Bangladeš 1971. godine.

Najsmrtonosniji potres u modernoj istoriji

Najsmrtosniji potres zabeležen u modernoj ljudskoj istoriji pogodio je Kinu, tačnije grad Šensi 1556. godine. Navodno je iznosio 8 po Rihterovoj skali, a poginulo je 830.000 ljudi. Prostor u krugu od 840 kilometara bio je potpuno sravnjen.

Najsmrtonosniji tornado

Najsmrtonosniji i najskuplji tornado pogodio je Bangladeš 26. aprila 1989. godine. Tačan broj poginulih nije poznat, ali se procenjuje da je život tog dana izgubilo oko 1300 osoba, što ga čini najsmrtonosnijim tornadom u poznatoj istoriji, ne samo Bangladeša nego čitave Zemlje. Taj tornado je bio širok 1.6 kilometara i prešao je put od 13 kilometara.